U analizi objavljenoj početkom juna Server je upozorio da će se Balkan suočiti s novim nevoljama na Kosovu i u BiH ako SAD i EU ne preduzmu dramatične korake da ih vrate na put koji vodi članstvu u EU.

Server smatra da Priština i Beograd treba da otklone prepreke za direktnu komunikaciju i da počnu da razgovaraju o širokom spektru pitanja i predlaže konkretne diplomatske mere kako bi se to i ostvarilo.

Kao prvi korak Server predlaže direktan poziv Sejdiua Tadiću da poseti Prištinu. Potom bi sledili intenzivni razgovori o tome kako Priština i Beograd nameravju da ispune zahtev EU o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa što će, dodaje Server, zahtevati rešavanje mnoštva pitanja, od teritorijalnih, bezbednosnih i trgovinskih do finansijskih i imovinskih i pitanje državljanstva.

Kurtoazan poziv, navodi Server, ne zahteva table sa imenima, posrednike, ni druge formalnosti izuzev rukovanja. Srbija bi, ako želi, to mogla da tretira kao susret s predsednikom svoje autonomne oblasti, dok bi Priština mogla da smatra da je rukovanje znak priznanja suvereniteta Kosova, ocenio je Server.

Uspostavljanje dobrosusedskih odnosa je zahtev EU koji prvo treba da ispuni Beogard, a potom i Priština. Tadićeva poseta Prištini bila bi veliki korak u dobrom smeru jer posle sastanka mogu da počnu i razgovori o teritorijalnim pitanjima.

Server navodi da bi dve strane mogle da razgovaraju i o korekciji granica, ali da ne veruje da mogu da se dogovore oko podele Kosova. Ako bi se kojim čudom dogovorili, morali bi da daju apsolutne garancije kako se njihov dogovor ne bi odrazio na Makedoniju i BiH, dodao je on.

Server piše da se Srbija, shvatajući da više nikad neće vladati na celom Kosovu, zalaže za podelu koju radije naziva korekcija granica i dodaje da je, iz perspektive Beograda, reč o urgentnom problemu jer Srbija ne može da počne proces pristupanja EU ako nije u stanju da jasno odredi svoje granice.

Autor dodaje da i u Prištini ima onih koji bi možda bili spremni na razgovor o korekciji granica, ali samo ako bi to uključilo raspravu o oblastima sa albanskom većinom na jugu Srbije, dok se međunarodna zajednica, posebno SAD i EU, protive podeli Kosova strahujući da bi se to odrazilo na Makedoniju i BiH.