"Ruska strana to ranije nije pominjala. Oni traže da sva projektna dokumentacija bude gotova. Glavni projekti treba da budu urađeni ili najmanje svi idejni, da bi oni (Rusi) napravili kalkulaciju i njihovu operativu doveli u Srbiju", rekao je Ignjatović.

On je kazao da ruski partner tražio kompletnu dokumentaciju, da bi mogla da se započne realizacija svih projekata istovremeno.

"Međutim, mi smo im ponudili da dođu i krenu, recimo, sa radovima na završetku pruge Valjevo - Loznica, gde mogu da rade sigurno godinu dana, ako ne i više, dok mi za to vreme ne uradimo projektnu dokumentaciju za preostalih 40 kilometara pruge", naveo je on.

Ignjatović je kazao da se to isto odnosi i na beogradski železnički čvor, u koji spada i izgradnja stanice "Prokop", kao i na rekonstrukciju prugu Beograd - Bar, elektrifikaciju prugu Beograd - Vršac i izgradnju drugog koloseka na deonici Beograd - Pančevo.

"Ali pregovori idu u pozitivnom smeru, tako da ako taj kredit bude dodeljen Srbiji i uradi se samo beogradski železnički čvor - biće to pun pogodak za Srbiju i Beograd", istakao je direktor CIP - a.

Generalni direktor "Železnice Srbije" Milovan Marković 2. juna je izjavio Tanjugu da je sa predstavnicima ruske delegacije u Beogradu postignuta načelna saglasnost o finansiranju izgradnje beogradskog železničkog čvora u vrednosti od 210 miliona evra i pruge Valjevo-Loznica u iznosu od 260 miliona evra.

"Na tom spisku objekata koje smo mi predložili bila je i rekonstrukcija pruge Beograd-Bar", rekao je Marković, posle potpisivanja protokola o uslovima ruskog kredita za "Železnicu Srbije" i nagovestio da bi polovinom sledeće godine trebalo da otpočnu radovi na svim objektima koji budu ugovoreni.

Beogradski železnički čvor, pre svega, kao prioritet, prihvatljiv za rusku stranu za finansiranje i dogovoreno je da u narednom periodu ministarstva finansija, i rusko i srpsko, pregovaraju o uslovima kredita, a da "Ruska državna železnica" i "Železnica Srbije" rade na tehničkim parametrima ugovora, odnosno da Institut CIP uradi nedostajuće idejne projekte do kraja godine, naveo je Marković.

Vlada Srbije je početkom maja usvojila Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o ruskom kreditu od 200 miliona dolara za pokriće deficita srpskog budžeta.

Načelni dogovor o kreditima vrednim ukupno milijardu dolara postignut je tokom prošlogodišnje posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu i sastanku sa predsdenikom Republike Borisom Tadićem.