U komentaru na apel predsednika Republike Borisa Tadića da srpski tajkuni treba da pokažu ekonomski patriotizam i plaćaju porez u Srbiji, a ne u zemljama - "poreskim rajevima", Milosavljević je rekao da ipak ima prostora za promenu određenih domaćih zakona, kako se ne bi sve prepuštalo voluntarizmu i osećaju onih koji to treba da urade.

Milosavljević je podsetio da se svake godine utvrđuje gornji iznos zarade do koga se ne plaća porez na lična primanja i ta granica je prošle godine iznosila oko 1,6 miliona dinara. Veliki broj najimućnijih ljudi u Srbiji ili uopšte nisu platili taj porez, zato što su rezidenti nekih drugih država, ili najveći deo ličnih primanja imaju kroz prihode od dividendi, odnosno od vlasništva.

Prihodi od dividendi ne ulaze u lična primanja i oporezovani su sa 10 odsto, podsetio je on.

"Drugim rečima, to znači da vlasnici velikog biznisa imaju ili male plate ili možda ne primaju platu, nego praktično primaju kroz dividendu ono što njima pripada i na taj način ovu obavezu poreza na lična primanja ili u minimalnom iznosu plaćaju ili je čak ne plaćaju", kazao je ministar trgovine.

Milosavljević je rekao da je konkretno njegov predlog da i prihodi od dividenti uđu u onaj oporezivi deo ličnih primanja, istovremeno izražavajući ubeđenje da će uvođenjem tog načina oporezivanja republički budžet biti puniji, a poreski teret ravnomernije raspoređen u zavisnosti od ekonomske snage poreskih obveznika.

Na opasku da bi time bili nepravedno oporezovani mali akcionari i građani koji su dobili besplatne akcije velikih javnih preduzeća, Milosavljević je objasnio da se danas prihod od dividendi oporezuje sa 10 odsto, ali on ne ulazi u ukupna lična primanja građana, na godišnjem nivou.

"Obični građani, mali vlasnici besplatnih akcija, najčešće nemaju godišnju zaradu veću od 1,6 miliona dinara, tako da se ovo ne bi odnosilo na njih, već na vlasnike velikih kompanija, na velike akcionare koji primaju stotine hiljada evra ili milione evra po osnovu vlasništva nad kompanijama ili akcijama kompanija i banaka", pojasnio je ministar trgovine.

 

Srbija atraktivna za strana ulaganja

Milosavljević je rekao da je Vlada Srbije u proteklih nekoliko godina napravila ozbiljne pomake u poboljšanju atraktivnosti Srbije za privlačenje investicija, navodeći da je stopa poreza na dobit korporacija u našoj zemlji 10 odsto, što što znači da je među najnižima u evropskim zemljama.

Tu je i porez na zarade od 12 odsto, iznos poreza na dodatu vrednost je od uvođenja 18 odsto, odnosno osam procenata za pojedine vrste roba, a tu su i poreska oslobađanja za nove investicije, stimulansi za zapošljavanje koji iznose od 2.000 do 10.000 evra po svakom novom radnom mestu, kao i posebni podsticaj za ulaganje u nedovoljno razvijena i nerazvijena područja Srbije. 

Poreske olakšice i poreski krediti su bez dileme učinili Srbiju jednom od najatraktivnih zemalja u Evropi za privlačenje investicija, smatra Milosavljević.

S druge strane, zakon ne zabranjuje ni u Srbiji, kao ni na drugim mestima u svetu, "of šor" poslovanje, ali izvan toga postoji poslovni moral koji nalaže da se što veći broj poreskih dažbina plaća u Srbiji, kako bi se ublažili efekti svetske ekonomske krize na privredu naše zemlje i sačuvala radna mesta i životni standard građana, kazao je on.

Milosavljević je rekao da se on zalaže za ravnomernije raspoređivanje poreskog tereta prema poreskoj snazi svakoga pojedinca.

"To je nešto što je, posebno u vremenima krize i u vremenima borbe za očuvanje životnog standarda, izraz one iskonske ljudske potrebe da pokaže solidarnost", ukazao je Milosavljević.

"Mislim da će preporuku predsednika (Srbije Borisa Tadića), oni na koje se ona odnosi - poslušati, verujem da će neki od njih vratiti registraciju svojih firmi u Srbiju", zaključio je ministar trgovine.