Prvi osnov za korišćenje tih podataka, prema saopštenju BIA, jeste kada su oni potrebni za vođenje krivičnog postupka i tada se podaci mogu dobiti isključivo na osnovu odluke nadležnog istražnog sudije.

Drugi osnov je sprečavanje pretnji za bezbednost Srbije i u tom slučaju, prema tvrdnjama BIA, navedene pozitivne norme predviđaju, kao dovoljan osnov, odluku rukovodioca službe bezbednosti, odnosno MUP-a Srbije.

BIA je istakla i da se Predlogom zakona o elektronskim komunikacijama ne povećavaju nadležnosti državnih službi u oblasti pristupa podacima o elektronskim komunikacijama.

Odredbe o pristupu zadržanim statističkim podacima o elektronskim komunikacijama, bez uvida u njihov sadržaj, u potpunosti su u skladu sa pravnim režimom u toj oblasti i Ustavom Srbije, saopštila je BIA.

"Aktuelno rešenje u Srbiji je istovetno rešenjima u mnogim državama EU sa razvijenim bezbednosnim sistemima, recimo u Nemačkoj, ali u državama regiona", navela je BIA.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana, Rodoljub Šabić i Saša Janković, zatražili su da novi zakon o elektronskim komunikacijama predvidi da policija i službe bezbednosti pribave odobrenje suda za uvid u podatke o elektronskoj komunikaciji građana.