Predlog deklaracije o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda građanima Srbije podnela su 123 poslanika vladajuće većine.

"Rasprava o tom predlogu ne treba da bude takmičenje u patriotizmu. Smisao deklaracije je da se zločini nad Srbima nikada ne zaborave i da se politika koja je dovela do toga više nikada ne ponovi", rekla je šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija.

   

Kolundžija je rekla i da Skupština Srbije usvajanjem te deklaracije poziva parlamente susednih zemalja da imaju isti odnos prema svim žrtvama u ratovima u bišoj Jugoslaviji, kao i međunarodne institucije koje procesuiraju odgovorne za zločine da kazne i one koji su počinili zločine nad Srbima.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković izjavio je danas da će Poslanički klub Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i JS-a glasati za deklaraciju i dodao da bi opstanak Vlade Srbije došao u pitanje da ta tačka nije stavljena na dnevni red.

On je rekao da je važno što je ta deklaracija došla na dnevni red i podsetio da je JS posle usvajanja Deklaracije o Srebrenici tražio da Skupština usvoji i sličnu deklaraciju, kojom će biti osuđeni zločini nad srpskim narodom.

Marković je pozvao Hrvatsku i BiH da u parlamentima takođe zvanično osude zločine nad srpskim narodom, a sličan poziv uputio je i na adresu NATO-a, podsetivši da se ta alijansa pre nekloliko dana zvanično izvinila Agvanistanu za zločine počinjene u toj zemlji.

“Moramo da podsetimo Evropu i svet da i Srbi imaju veliki broj žrtava i da Srbi nikad nisu vodili osvajačke već samo odbrambene ratove. Pokazatelj da se sudi samo Srbiji je oslobađanje Ilije Jurišića, koji je po komandnoj odgovornosti za napad na kolonu JNA u Tuzli trebalo da dobije 50 godina zatvora jer je dao naređenje da se puca na vojnike u povlačenju”, rekao je Marković.

SPS će podržati deklaraciju jer je ona civilizacijski iskorak i potvrda osude zločina nad pripadnicima srpskog naroda tokom jugoslovenske krize, rekao je šef Poslaničke grupe SPS-a Branko Ružić. On je ocenio da se deklaralicijom zatvara ciklus osuda svih zločina i da je ona apel ostalim parlamentima u regionu da posegnu za istim iskorakom. “Samo tako bi bilo moguće doći do preko potrebnog i u više navrata promovisanog pomirenja i dobre saradnje u regionu”, rekao je Ružić.

Prema njegovim rečima, deklaracija jasno definiše na koje se zločine odnosi, dodajući da oni koji žele da ulaze u nijansiranje zločina ne govore o suštini već pojednostavljeno i zlonamerno žele da iskažu kvazipatriotizam.

Šef Poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić izjavio je da posle Deklaracije o Srebrenici nijedna druga deklaracija ne zavređuje pažnju. "Mislite da ćete da nas uvedete u EU organizovanjem Parade ponosa, a da patriotizam pokažete tako što ćete osuditi zločine nad Srbima?", upitao je Nikolić vladajuću koaliciju u Parlamentu.

Nikolić je vladajućoj koaliciji poručio da će uspeti da usvoji predloženi deklaraciju, ali da neće moći njome da se hvali. “Takvom deklaracijom nikog niste odvratili od toga da nas ponovo bombarduje i napadne", rekao je Nikolić.

Lider Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je u Skupštini da je predlog rezolucije jedan od najsramnijih akata koji će biti usvojen u Skupštini zato to se u njemu mnogi zločini nad Srbima nabrojani samo taksativno i pomenuti tek u nekoliko reči. “Mislim pre svega na zločine u SFRJ od 1990. do 1996. i početke zločina u Sloveniji, kad su slovenački teritorijalci ubili 46 pripadnika JNA”, rekao je Todorović i dodao da se zamerke SRS-a odnose i na ubistvo 3.500 Srba u Srebrenici i na akcije Bljesak i Oluja, tokom kojih je proterano, kako je rekao, 500.000 Srba.

       

Todorović je pomenuo da je i NATO-bombardovanje neadekvatno tretirano u predlogu i istakao da se time praktično aboliraju zločini počinjeni nad Srbijom. On je ocenio da je stav vladajuće većine prema predlogu rezolucije najbolji pokazatelj njenog licemerja. Prema njegovim rečima, zločin je zločin, bez obzira sa koje strane je i kada počinjen i dodao da vladajuća većina očigledno nema mogućnosti da uradi ništa osim onog što joj je naloženo sa Zapada.

Govoreći o sednici Odbora za odbranu i bezbednost, on je rekao da se vladajuća većina plaši održavanja sednice Odbora i postavio pitanje zašto ta sednica još nije na dnevnom redu s obzirom na to državni zvaničnici stalno ističu kako je događajima od pre nekoliko dana ugrožena država.

Liga socijaldemokrata Vojvodine će u dogovoru s koalicionim partnerima podržati deklaraciju, rekao je lider te stranke Nenad Čanak. On je ipak rekao da ne razume deklaraciju. “Ne shvatam poentu u tome da neko osuđuje zločine prema samom sebi. To su stvari koje se podrazumevaju”, rekao je Čanak i dodao da mu ta deklaracija izgleda kao politički ustupak.

       

Suzana Grubješić, šefica Poslaničke grupe G17 plus, rekla je da će ta stranka podržati deklaraciju i ocenila da je deklaracija poziv drugim parlamentima da usvoje slične dokumente, kojima će osuditi zločine nad Srbima. Ona je podsetila da je Srbija donošenjem deklaracije o Srebrenici uputila izvinjenje zbog najvećeg zločina na prostoru SFRJ od Drugog svetskog rata. “Srpski narod je u XX veku ratovao, stradao i ginuo, a u XXI treba da počne da živi. To je naš osnovni motiv da glasamo za deklaraciju”, rekla je ona.

       

Slobodan Samardžić iz Demokratske stranke Srbije je rekao da je DSS protiv deklaracije jer se njom žrtve razdvajaju. “DSS je prilikom usvajanja rezolucije u Srebrenici rekao da treba doneti jednu rezoluciju o osudi žrtava ratnih zločina i da ona nepodeljeno treba da se odnosi na sve zločine, ma koje nacionalnosti bile žrtve i ma gde da su zločini počinjeni. To nije prihvaćeno”, rekao je on.

On je kazao da je ta stranka posebno ozlojeđena odnosom prema žrtvama NATO-bombardovanja zato što su one nazvane žrtvama bombardovanja, a ne žrtvama zločina. Samardžić je ocenio da se tom jezičkom razlikom zločin amnestira i da je prema tim žrtvama iskazano samo žaljenje, a da nije upućena oštra osuda, kao što je to slučaj s drugim zločinima pomenutim u deklaraciji.

Prema Samardžićevim rečima, DSS je uložio protest i zato što u deklaraciju nisu uneti zločini na teritoriji Slovenije.

       

Posle završetka rasprave o deklaraciji, počeće nova sednica, na kojoj će poslanici razmatrati izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlog zakona o Prostornom planu Srbije do 2020. i izmene Zakona o turizmu, o Fondu za razvoj i o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zaduživanje Srbije kod većeg broja banaka u zemlji i inostranstvu i o veći broj međudržavnih ugovora.