Microsoft
Srpsko, a svetsko
Autor: Ivana Radmilac Đurđić
Osnivanje razvojnog centra u Srbiji pun pogodak - Sledeći korak: osnivanje “centra kompetencija” u koji će stručnjaci iz Evrope dolaziti ne da podučavaju, već da uče!
U Redmondu, sedištu Microsoft-a, danas se stvara šest programa za prepoznavanje rukopisa. U Srbiji, u Microsoft-ovom razvojnom centru domaći stručnjaci rade na “prepoznavačima” za sedam jezika. Pokazao se uspešnim, a njegova rešenja već se primenjuju na milionima računara koji koriste Vista operativni sistem!
A samo šest meseci pre nego što je osnovan, pre dve godine, Srbija nije bila na mapi strateških planova kompanije. Ali, MS kancelarija u Beogradu uspela je da promeni planove matice. Najviše zahvaljujući Bodinu Dreševiću, koji je 16 godina radio kao softver arhitekta u Redmondu, gde je bio (ko)autor više od 25 softverskih patenata i doprineo razvoju “touch screen” tehnologije.
Drešević je 2005. odlučio da, umesto u Americi, nastavi sa radom na razvoju tablet PC-proizvoda ovde u Srbiji. Počeo je, kaže, sam, sa dobrim referencama, idejom i punom podrškom Dejana Cvetkovića, direktora domaćeg ogranka softverskog giganta. Da je Bodin kojim slučajem rođen u Rumuniji, možda četvrti razvojni centar Microsoft-a ipak ne bi bio otvoren u Srbiji. A možda i bi?
Vizija Bila Gejtsa od pre 30 godina bila je da se kompjuter nađe na svakom stolu i u svakom domu. Tada je ideja zvučala preambiciozno, ali se u njenom ostvarivanju daleko odmaklo. Ipak, cilj nije postignut. Pet milijardi ljudi i danas živi bez računara. “Cilj razvojnog programa Microsoft Unlilimted Potential jeste da informacije dođu do ‘dna piramide’, za šta će biti potrebno najmanje 10- 20 godina.
Ali, Microsoft ne može sam dovesti tehnološku revoluciju do svih stanovnika planete. Za to je potrebna saradnja i angažovanje lokalnih vlada, lokalnih univerziteta, nevladinih organizacija...”, rekao je za Ekonomist magazin Vil Pul (Will Poole), potpredsednik Microsoft Unlimited Potential Group na skupu koji je ova organizacija održala nedavno u Budimpešti.
Doprinos koji Microsoft pruža elektronskom opismenjavanju planete ogleda se u tri ključne oblasti: transformaciji obrazovanja u nerazvijenim delovima sveta, ubrzavanju lokalnog razvoja u oblasti tehnologije i računarskom opismenjavanju stanovništva radi lakšeg pronalaska zaposlenja.
“Kada će ovaj program postati isplativ za Microsoft, ne može se tačno proceniti, jer cilj je dugoročan i zavisi ne samo od ove kompanije već i od svih ljudi koji će se priključivati ostvarivanju ideje”, kaže Pul.
Korak ka tom cilju načinjen je, recimo, u Bugarskoj. Krasimir Simonski, podpredsednik bugarske državne agencije za ICT posebno je naglasio ulogu Telecentara, oformljenih u saradnji sa Microsoftom radi razvoja ruralnih oblasti i tzv. “ekonomije znanja”. “Iako je bugarski e-government sistem još u povoju, Telecentri su tu da nove tehnologije približe građanima i olakšaju komunikaciju sa administrativnim službama”, rekao je Simonski.
“Pre svega, neophodan je lider, koji ima dobru ideju i sposoban je da je sprovede u delo. Drugi faktori su intelektualni kapaciteti u potencijalnom regionu, a u centrali Microsoft-a su svesni da iz Srbije dolaze kvalitetni ljudi i da su, proporcionalno veličini nacije, državljani bivše SFRJ najzastupljeniji stručnjaci u Redmondu.
Zbog toga je - dakle, ne slučajno! - razvojni centar napravljen u Srbiji”, kaže za Ekonomist magazin Bodin Drešević, koji je po završenom Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu doktorsku disertaciju iz oblasti kvantne optike odbranio kod mentora Hansa Dehmelta, inače dobitnika Nobelove nagrade.
Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: