Šiler je, naime, proveo poslednjih 25 godina svog života rezbareći najsitnija slova do tada ispisana. Alat mu nije oduzet, jer je i on bio gotovo nevidljiv golim okom. Umro je potpuno slep, kažu, zbog previše naprezanja. Ovi ekseri, pronađeni pred kraj 19. veka, bili su pravo čudo, s obzirom da su najsitnije skulpture tog vremena bile afričke minijature, visoke i po nekoliko santimetara.

Danas je Šiler prevaziđen. Nedavno je Nikolai Sidaristi, ukrajinski umetnik prepisao sitnim slovima knjigu stihova ukrajinskog pesnika Tarasa Ševčenka - 12 strana poezije i slika. Stranice knjige koju je napravio povezao je paukovom mrežom, a čitavo delo staje bukvalno u iglene uši.

Još manja dela stvara čovek čija čitava “Tajna večera”, sa svih 13 učesnika, staje takođe u iglene uši. Zove se Vilard Vigan, živi u Birmingemu u Engleskoj. Njegove su skulpture manje od stotog dela milimetra i bez problema se mogu postaviti da stabilno stoje na ljudskoj vlasi. Radi uz pomoć mikroskopa i njegove se izložbe samo tako mogu posmatrati, jer je ova umetnost golim okom nevidljiva.

A kada stvara mora zaustaviti dah i hvatati momenat između otkucaja srca. Samo tada mu je ruka potpuno mirna. Nevidljiv potres prsta prilikom otkucaja srca, pod mikroskopom izgleda kao zemljotres. Koncentraciju i smirenost gradi svakodnevnom meditacijom. Nekada, ipak, nije dovoljno pažljiv. Dok je stvarao scenu iz “Alise u zemlji čuda”, Vigan je slučajno udahnuo Alisu. Pošto nije uspeo da je iskašlje, morao je napraviti novu.

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG