Ovu drugu situaciju većina građana Srbije imala je priliku da vidi samo sa filmu.

Ne mora da bude tako.

Madl’ Art

Prošle nedelje u Zemunu, u zgradi “Madlenijanuma” održana je jesenja aukcija antikviteta i slika aukcijske kuće “Madl’ Art”. Među 180 ponuđenih predmeta bilo je izuzetno vrednih i lepih, ali i dostupnih našoj platežnoj moći.

Madl’ Art je prva aukcijska kuća u Srbiji. Istina, u prošlom veku, između dva svetska rata, umetnici su organizovali aukcije, ali samo svojih radova, a tokom ratnih devedesetih poslovanje kuće “Lazarević” neslavno je završeno. Zato u Madl’ Artu smatraju da se s pravom smeju nazvati prvima u Srbiji. Kuća je osnovana 2001. godine, i od tada organizuje aukcije svakog proleća i jeseni. Upravo održana bila je trinaesta.

Na svakoj su prodavana slikarska dela naših autora, od 19. veka do danas, i predmeti primenjene umetnosti: srebrnina, staklo, nakit, nameštaj, satovi, tepisi. “Madl’ Art” posluje po ugledu na svetske aukcijske kuće, ali u skladu s prilikama domaćeg tržišta. Rezultate aukcija objavljuje “Art Price”, priznati izdavač koji registruje rad svih relevantnih aukcijskih kuća u svetu.

Prema pravilima, svako može da ponudi predmet za aukcijsku prodaju. Da li će biti prihvaćen ili ne, zavisi od mišljenja stručnjaka, kustosa muzeja i istoričara umetnosti koje angažuje aukcijska kuća. Svi predmeti na aukciji, lotovi, objavljeni su u katalogu, numerisani su, s fotografijom, podacima i opisom. Katalog je zainteresovanima dostupan mesec dana pre aukcije kako bi imali vremena da se obaveste o ponudi. Druga prilika za to je sedmodnevna izložba aktuelnih predmeta.

Kao što svako može da prodaje, svako može i da kupuje na aukciji - pod uslovom da se prethodno prijavio i preuzeo broj. Licitira se podizanjem palice sa brojem licitanta, a krajnji kupac je onaj koji je postigao najvišu cenu. “Mi samo organizujemo aukciju, okupljamo i povezujemo prodavce i kupce i omogućavamo da predmet licitacijom promeni vlasnika. Ni jednog trenutka nijedan predmet nije vlasništvo kuće”, objašnjava Dejan Popović, direktor Madl’ Arta.

Početna cena

Novac je, naravno, važan razlog održavanje aukcije. Kako se određuje početna cena predmeta? “Konsultujemo stručnjake, one iste koji procenjuju da li je, i koliko, predmet vredan, ali i kolekcionare i ostale koji poznaju tržište. Zato se dešava da neka slika ima višu ili nižu početnu cenu nego što objektivno zaslužuje”, kaže Popović.

Šta se dešava ako vlasnik traži višu cenu od predložene? “Naravno, možemo da pregovaramo o povećanju, ali ne većem od 20 odsto. Nama je u interesu da cena bude što veća, zato što dobijamo 24 odsto postignute cene na licitaciji plus PDV. Međutim, uvek nam je više stalo do realne cene, odnosno do poverenja javnosti”, navodi Popović.

Prodavcu, dakle, ostaje 76 odsto od postignute sume, što je, naglašava Popović, više nego u svetu. “Tamo i ponuđači i kupci aukcijskoj kući plaćaju proviziju: najčešće 15 odsto, plus taksu, što je ukupno oko 36 odsto. Međutim, u našem slučaju, niža visina dela koji dobija kuća nije jedina povoljnost. Evo zašto: mi 24 odsto naplaćujemo samo od ponuđača, što ne znači da je kupac u povoljnijem položaju.

 

• 50 evra: Čaša od bezbojnog stakla sa likovima tri cara centralnih sila u Prvom svetskom ratu
• 65 evra: Posuda za slatko iz Nemačke, oko 1900. godine. Staklena činija je gravirana matiranom girlandom vinove loze, postolje i poklopac su od mesinga ukrašeni reljefom vinove loze
• 100 evra: Par staklenih pepeljara optočenih srebrom iz Velike Britanije
• 100 evra: Posuda za led u Art Nouveau stilu iz Nemačke, oko 1900. godine, od masivnog stakla sa posrebrenim metalnim obručem, ručkom i poklopcem
• 130 evra: Oval i dva tanjira, Ampir stil, bečki, obodi ukrašeni pozlatom i karakterističnim motivima
• 160 evra: Par Rozental tanjira četvrtastog oblika iz Nemačke između dva rata, zlatnih ivica i ukrašeni buketom raznobojnog cveća u sredini
• 180 evra: Dve šolje sa tanjirićima iz Češke, sredina 19. veka, kobaltno plave boje, rukom oslikane pozlatom i cvetnim motivima sa utisnutim žigom

Svi navedeni predmeti prodati su po početnoj ceni, dakle, u visini uobičajenog skromnog svadbenog poklona.

Jer, ako bi kupac, na primer, hteo da licitira neki predmet samo do hiljadu evra, a zna da treba da plati još i proviziju, on će licitirati samo do 800 evra, pa bi ponuđač dobio samo tih 800 evra umanjenih za deo provizije koji pripada kući. Kod nas licitant licitira, recimo, na hiljadu evra i toliko i plati, a ponuđač od te sume dobija 76 odsto.

Smatrali smo da takav način više odgovara našim sklonostima; odnosno, da bi naši ljudi u suprotnom licitirali nižu cenu od one koje su spremni da plate”.

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG