Međutim, Miroslav Malešević, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ukazuje da je do kraja druge dekade novembra zasejano samo 430.000 tona (235.000 ha u Vojvodini i 185.000 ha u «ostatku» Srbije.

A optimalni rok, 15 oktobar, davno je prošao. Malešević procenjuje da će biti potrebno mnogo napora i iskoristiti svaki dan da bi pšenicom bilo zasejano «podnošljivih» 500.000 hektara.

Dva su razloga za slabu setvu. Prvi su loši vremenski uslovi krajem oktobra i početkom novembra. Drugi je mnogo važniji. Reč je o nepovoljnim paritetima cena pšenice spram inputa.

U Udruženju komercijalnih gazdinstava ističu i da se seljak oseća izigranim u otkupu pšenice ovog leta, te ne želi da i sledećeg bude u raljama trgovaca i finansijera.

Proizvođači inputa, još više trgovci, podigli su cene đubrivu, semenu i gorivu, pa kada se uračunaju porezi, doprinosi, rad seljaka, trošak zaštitnih sredstava..., Pavle Kujundžić iz Udruženja poljoprivrednika računa da setva hektara pšenice ove jeseni košta 51.000 dinara, 9.000 više nego godinu dana ranije.

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG