Posle usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Skupštini Srbije indeksi Beleks 15 i Belekslajn su skočili za nekoliko procenata. Rast je, međutim, trajao svega nekoliko dana, jer je zbog velikog gubitka investicionih banaka u Americi došlo do nove krize na međunarodnom tržištu kapitala, koja očigledno nije mimoišla ni Beogradsku berzu.

Miroslav Radaković, broker Sinteza invest grupe, smatra da je inicijalna kapisla za nova trusna događanja bankrotstvo jedne od najvećih i najstarijih američkih investicionih banaka Liman braders koja je „preživela” mnogo kriza u svojoj 158-godišnjoj istoriji. Ovogodišnja kriza, međutim, toliko je velika da je mnogi analitičari porede sa velikom depresijom iz 1929. godine. Razlika je što su današnji finansijski instrumenti mnogo sofisticiraniji i kompleksniji nego pre više od pola veka, što nam zamagljuje realnu sliku krize.

– Svetska tržišta su povezana po sistemu spojenih sudova, pa je trebalo očekivati da će se američka dešavanja „preliti” na evropske berze. Taj efekat je bio mnogo snažniji nego što se očekivalo, tako da su se početkom nedelje evropski berzanski indeksi „stropoštali”. Iako nije u direktnoj povezanosti sa evropskim i američkim, krizni talas je zahvatio i naše tržište. To je stvorilo „paničnu spiralu” na strani prodaje, koja je u prva tri dana ove nedelje oborila cene akcija iz indeksa Beleks 15 za 10,26 odsto. Interesantno je da su ne toliko veliki nalozi prodaje veoma lako obarali vrednost akcija usled „plitke” tražnje – ističe Radaković.

On dodaje da strani investicioni fondovi nisu bili dominantni na strani prodaje, već su tu ulogu preuzeli mali domaći i strani investitori, koji su poplašeni lošim vestima prosto zatrpali oskudnu tražnju. Prema njegovim rečima, teško je predvideti kratkoročno kretanje u ovom kriznom periodu na svetskim tržištima, ali je izvesno da će kriza potrajati i da će oči investitora i dalje biti uprte na dešavanja u Americi.

– Svaka tamošnja turbulencija širiće se u velikim talasima na evropske berze, pa tako i na Beogradsku koja je zbog svojih tranzicionih karakteristika inače visokoosetljiva. Ono što može da ohrabri jeste činjenica da je poslovanje domaćih kompanija u velikoj meri izvan domašaja svetske hipotekarne krize – naglasio je Radaković.

Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta, očekuje da će posle finansijske krize u Americi uslediti rast baznih kamata na evro i švajcarski franak, što će se reflektovati i na tržište u Srbiji, jer većina građana ima kredite sa deviznom klauzulom.

– Drugi efekat u Srbiji se može očekivati na makroekonomskom nivou, tako što strani investitori neće imati raspoloživog kapitala pod povoljnim uslovima i zbog toga će odustati od privatizacija i zahtevati od države da snizi cenu društvenog kapitala – rekao je Šoškić.

I Siniša Krneta sa Beogradske berze smatra da je pad na toj berzi bio više nego očekivan posle žestokih potresa u američkoj finansijskoj industriji. Ali, on kaže da ima niz argumenata da od sadašnje krize međunarodnog tržišta kapitala Beogradska berza može da profitira.

– Srbija do sada nije ni bila deo sveta koji je učestvovao u plodovima rasta globalnog finansijskog tržišta. To je razlog zašto bi razmere te krize mogle biti izbegnute ukoliko se mudro upravlja srpskom ekonomijom. Da bi Srbija na srednji i duži tok izbegla razmere ove krize potrebno je da iskoristi neiskorišćene potencijale u sektoru energije, telekomunikacija, proizvodnje hrane i vode – smatra Krneta.

Milan Kovač, portfolio menadžer „Ilirike investmentsa”, smatra da su indeksi u jugoistočnoj Evropi dugo u krizi. On podseća da su indeksi Beogradske berze od početka godine zabeležili visok pad Beleks 15 od 43,4 odsto i Belekslajn 38 odsto.

– Slično kretanje zabeleženo je na svim regionalnim tržištima, pa je tako indeks zagrebačke berze Crobex pao za 36 odsto, indeks ljubljanske berze SBI20 izgubio je 40,3 odsto vrednosti, a indeks makedonske berze MBI10 pao je za 36,4 odsto od početka 2008. Uporedo sa tim, na svim regionalnim tržištima promet je prepolovljen u odnosu na isti period 2007. godine. Razloge za ovakvo kretanje treba tražiti pre svega u globalnoj finansijskoj krizi i smanjenju likvidnosti regionalnih i ostalih ulagača – ističe Kovač.

On smatra da postoji nekoliko scenarija za oporavak domaćeg tržišta. Optimistički scenariji podrazumevaju da se tržište oporavi i pre nego što se okonča globalna finansijska kriza. Jedan od njih je dolazak novca iz fondova namenjenih tržištima u razvoju, poput fonda koji je nedavno pokrenuo „Morgan Stenli”. Tržišta u razvoju kakvo je naše, sa relativno visokim stopama rasta, i dalje su privlačna za ulaganje.

– Druga mogućnost je prodaja „Ine” i jačanje likvidnosti hrvatskih investicionih fondova koji su važni ulagači na Beogradskoj berzi, ali koji takođe trenutno imaju i sopstvenih problema sa likvidnošću. Lošiji scenariji podrazumevaju postepeni i duži oporavak tržišta, uporedo za oporavkom globalnih i regionalnih tržišta. Treba znati i da je naše tržište veoma „plitko” i da ga je moguće pokrenuti sa relativno malo novca, pa je stoga i nezahvalno za prognoze – naglašava Kovač.