Odgovor je dao Goran Bregović čiji stihovi „mi nismo mogli zajedno, a teško nam je razdvojeno“, najbolje opisuju (istorijske) odnose Srbije i Hrvatske.

Pet krupnih pitanja

E sad, da je „tanka linija što spaja i razdvaja“ i nije baš. Poduži je spisak spornih pitanja a jedino što spaja je, u poslednje dve godine, jako dobra saradnja na polju borbe protiv organizovanog kriminala. I Evropa.

Evrointegracije su, čini se, bile i jedan od osnovnih razloga skorašnjih susreta hrvatskog i srpskog predsednika Ive Josipovića i Borisa Tadića, prvo u Opatiji a onda i u Briselu.

Pre ovog susreta Hrvatska je prešla put od nevoljnog priznavanja nezavisnosti Kosova preko svedočenja u Hagu i oproštajne posete Stjepana Mesića Kosovu. Još jedno krupno pitanje, koje je za sada, nerešiv problem je akcija Oluja jer je njenu godišnjicu srpski predsednik Boris Tadić svojevremeno nazvao danom velike tuge i nesreće, podsetivši da je u njoj ubijeno i nestalo dve hiljade ljudi i da je proterano 250.000 Srba, dok je tadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader naglasio da niko ne sme baciti ljagu na Oluju koja je „sjajna i čista pobjeda, izvojevana hrabrošću i mudrošću” i koja se u Hrvatskoj slavi kao Dan pobjede.

 

Kad smo kod Sanadera, srpski premijer Cvetković je napomenuo da su tokom prošlogodišnjih razgovora sa hrvatskom delegacijom otvorena i pitanja povratka izbeglica, koji, kako je rekao, podržavaju obe vlade. Pred ovu posetu, marta prošle godine, Savo Štrbac, direktor dokumentacionog centra Veritas, izneo je podatak da je UNHCR misija za Hrvatsku 2007. utvrdila 120.000 registrovanih povratnika, dok je onih koji su uzeli hrvatske lične karte 52.000, oko 13.000 lica je umrlo, 42.000 izbeglih nije povratilo stanarsko pravo a treba isplatiti i oko 40.000 penzija za period 1991-1998.

Takođe, blizu 4.000 lica je optuženo za ratne zločine. Iako srpske manjine u Hrvatskoj ima svega 3,5 odsto (od 13 odsto koliko je bilo pre rata) odlično su organizovani i već drugu vladu zaredom uspevaju da se izbore za relevantan uticaj. Međutim, prema Miloradu Pupovcu, potpredsedniku Samostalne demokratske srpske stranke glavni problem povratka izbeglica su loši politički odnosi, liste za ratne zločine, pitanje stanarskih prava i najzad, pitanje od čega će živeti kad se vrate.

Pored ovih, tu je i problem granice na Dunavu, jer Srbija misli da ona treba da ide sredinom reke, a Hrvatska traži da to bude po katastarskom posedu budući da smatra da se tok Dunava pomerio. Srbija još kao problem ističe neravnopravan tretman koji imaju srpske kompanije u Hrvatskoj. Odnosi između Srbije i Hrvatske se, pride, prelamaju i u odnosu prema Bosni i Hercegovini.

Pun mesec nad Balkanom

I najzad tužbe za genocid, odnosno ono od čega smo i počeli. I što je bila glavna vest prvog sastanka Josipovića i Tadića sa koga su poslate poruke da bi se međusobne tužbe za genocid mogle rešiti vansudskom nagodbom, da nastupa nova etapa u odnosima dve zemlje i da će se međusobno podržati u evropskim integracijama.

„Prva moja reakcija na ovaj susret je zadovoljstvo, a druga da je to vrlo pametno da su se pre svega sreli njih dvojica posebno, a ne na jednom međunarodnom forumu, jer je logično i razumljivo da se prvi sastanak obavi u tom formatu“, kaže za Ekonom:east Sonja Liht, predsednik Foruma za političku izuzetnost, koja smatra da su odnosi ove dve države kičma budućih odnosa na Balkanu.

I za Đorđa Vukadinovića, urednika Nove srpske političke misli je ovaj susret dobar i poželjan. „Hrvatskoj su potrebni dobri odnosi sa svima ali i sa Srbijom, sa kojom je ratovala, jer se nalazi u predvorju Evropske unije“, tvrdi Vukadinović za Ekonom:east dodajući da Hrvatska ovim ispunjava uslov dobrosusedske saradnje, a s druge strane smanjuje manevarski prostor Sloveniji za neku buduću opstrukciju.

Sonja Liht je uverena da odnosi dveju država neće, ponovo, krenuti lošim putem. „Ne smemo zaboraviti šta se dešava na retoričkom nivou, ali ipak izjave političara nisu sve. Jeste, došlo je do određenenih loših tonova, izjave Mesića su doprinele da su se stvari počele kvariti, ali i dalje se jača saradnja između tužilaštava i ministarstava koja u biti čini strukturu stabilnijeg Balkana“, kategorična je Lihtova.

„Tačno je da su Kosovo i Oluja, krupna pitanja, ali ima i mnogo drugih manje krupnih problema koje treba rešiti“, smatra Vukadinović. Ako se sada ne reše ti problemi, smatra, biće teže kad Hrvatska uđe u Evropsku uniju.

Najzad, uz sve nerešene probleme treba podržati ovakav, novi, razvoj događaja i optimistične tonove koji se šalju. Svakako treba podvući i da su Tadić i Josipović političari koji nemaju breme prošlosti na svojim leđima. Da Tadić više nije u kohabitaciji a da je Josipović na nedavnim izborima pobedio sa preko 60 odsto podrške građana pa ni jedan ni drugi neće, prečesto, davati spoljnopolitičke izjave zarad unutrašnjepolitičkih poena.

Konačno - da završimo sa Bregom „a gore usred zvjezdica/ vidim sliku tvog lica/ u noći punog mjeseca“ - ključne će biti one žute zvezdice na plavoj, evropskoj, podlozi. I dokaz da su i Hrvatska i Srbija za Evropu spremne.