Sudeći po oceni nekih pregovarača, razgovori su bili teški, i do poslednjeg trenutka neizvesni, posebno kad je reč o penzijama?

Ne mislim da je bilo toliko tesno, niti da su pregovori bili toliko teški. Glavni kamen spoticanja bilo je definisanje održive ekonomske i fiskalne politike na srednji i duži rok.

Šta to znači za običan narod?

Primera radi, da se država neće prezadužiti tako da dođe na ivicu kolapsa. Održiva politika podrazumeva da se u srednjem roku deficit svede na nulu ili na nivo koji se može finansirati iz sopstvenih izvora bez zaduženja.

Kada bi Srbija mogla stigne do nule? Da li nam je dat neki rok?

To nije kvantifikovano, ali je ideja dato učinimo za tri do četiri godine. Da sledeće godine deficit svedemo sa 4,5 na četiri odsto BDP-a, u 2011. na primer na tri, u narednoj na dva i onda na jedan odsto, što je potpuno održivo. Pri tome ne treba gubiti iz vida da je deficit u kriznim godinama lek za recesiju, da je opravdan čak i da je došlo do porasta duga. Mi smo se ove godine neto zadužili samo za novih 200–300 miliona evra, dok je sve drugo zaduženje kojim smo platili dospele obaveze, što ne povećava dug. Kao kad od nekoga uzmete sto dinara da biste drugom vratili sto. A da nam se to ne bi desilo u narednim godinama, ići ćemo na smanjenje deficita i restrukturisaćemo našu budžetsku potrošnju, smanjivanjem tekuće u korist kapitalne potrošnje, i to tako da kapitalni deo budžeta bude veći od deficita.

  Ostalo je nejasno šta je zapravo dogovoreno kad je reč o smanjenju troškova za penzije i reformi penzionog sistema?

Penzije će, kao i plate, ostati zamrznute i u 2010, a od 2011. počeće indeksacija u skladu sa zakonskim predlogom koji će biti pripremljen do sledećeg dolaska MMF-ove misije, u februaru. Osim kao formula za usklađivanje, njime će biti pooštrena kontrola i kriterijumi za odlazak u penziju.

A kako će se usklađivati – sa inflacijom kako je predlagala Svetska banka ili sa zaradama na čemu, pozivajući se na koalicioni sporazum, insistira potpredsednik Krkobabić?

Penzije će pratiti kretanja u privredi. Imamo dosta opcija i verujem da ćemo naći prihvatljivu i za državu i za penzionere.

Šta konkretno treba da uradimo u narednih nekoliko nedelja da bi MMF-ov bord krajem decembra i zvanično potvrdio zaključenje revizije?

Da usvojimo budžet i prateće zakone koji će obezbediti da prihodi budu na dogovorenom nivou, kao i da Skupština usvoji zakone koji su osnov za racionalizaciju administracije na republičkom i lokalnom nivou. Sa MMF-om smo dogovorili globalne cifre u koje treba da upakujemo pojedinačne budžetske stavke.

Šta će građanima i privredi doneti najavljene korekcije poreskih propisa?

Pošto smo se opredelili da deficit ne smanjujemo povećanjem prihoda, već smanjenjem rashoda, poreske korekcije neće donetidodatnoopterećenje za obveznike. Nastojaćemo da uvedemo više pravičnosti, da pojednostavimo sistem i obezbedimo bolju naplatu.Postoje određene ideje čije efekte tek treba testirati.

Ali iz dogovorenih obelodanjenih budžetskih brojki vidi se da će rashodi i deficit iduće godine biti veći, a prihodi manji od ovogodišnjih, planiranih rebalansom? Koliko se to i gde uštedelo?

Tri najkrupnije budžetske stavke su penzije, plate koje ostaju zamrznute i socijalna davanja koja će u nekim delovima biti povećana. Produženjem zamrzavanja plata i penzija uštedelo se više od 50 milijardi dinara. Dodatne uštede će doneti i racionalizacija administracije i zamrzavanje sume za nabavku robe i usluga.

Iako je dogovoren budžetski okvir, predstoji mnogo teži posao da u taj ram upakuju želje pojedinačnih budžetskih korisnika. Postoji li opasnost da međupartijska odmeravanja snaga unutar vlade oko raspodele kolača odlože usvajanje budžeta i zaključenje revizije?

Kada sam došao na mesto ministra finansija i kada sam prvi put video koliko se budžet teško usaglašava, iskreno, bio sam iznenađen. Danas, posle iskustva od šest-sedam usvojenih budžeta, znam da se posle velikih reči i velikih zahteva uvek uklopimo u dogovoreni okvir i da se sve dobro završi.

 

Da li osim na sredstva EU, Svetske banke i zaduživanje na domaćem tržištu, za pokriće deficita još računamo i na 200 miliona dolara ruskog kredita?

Da, ako dobijemo uslove koji su za nas prihvatljivi.

Šta je to za nas prihvatljivo, koja kamata?

Nešto između izuzetno povoljnih uslova pod kojima se zadužujemo kod međunarodnih finansijera, poput Svetske banke i onih pod kojima se zadužujemo za pokriće deficita na tržištu kod komercijalnih banaka.

A ako to ne bude prihvatljivo za Ruse kao kreditore?

Ništa mi ne moramo. Finansijskom politikom koju smo vodili ove godine obezbedili smo da ništa ne moramo da uradimo na prečac, pa ni da se zadužujemo.

 

Dok ministarka Dragutinović upozorava da smo preterali sa državnom pomoći na koju se svake godine potroši čak četiri odsto BDP-a, potpredsednik Dinkić najavljuje da će podsticaja u sledećoj godini biti još više. Šta je na kraju zapravo dogovoreno sa MMF-om koji godinama insistira na njihovom smanjenju?

Subvencije su nažalost naša nužnost, ali i ja bih voleo da se u narednom periodu oko tih stavki povede rasprava i utvrde pre svega prioriteti, a onda i kriterijumi za dodelu na osnovu efekata. Inače, kako je dogovoreno, direktne subvencije u sledećoj godini ne mogu preći 43 milijarde. Postoji još jedna stavka od 30 milijardi dinara koja se zove „nabavka finansijske imovine“, što se jednostavnije može nazvati pozajmicama i u tu kvotu su uračunata i državna ulaganja po osnovu aranžmana sa „Fijatom“.