Utisak da je, zapravo, slabljenje dinara uslovila loša koordinacija između Vlade i Narodne banke Srbije, ministarka finansija oštro demantuje.
- Ne bih mogla da se složim sa ocenom da nije bilo koordinacije između države i NBS - kaže na početku razgovora za “Novosti”.
* Da li ste centralnoj banci najavili prodaju velike količine evra pred Novu godinu?
- Kupovina dinara za devize koje je država povukla od Međunarodnog monetarnog fonda bila je, naravno, najavljena. Sama procedura povlačenja tih evra trajala je skoro dve nedelje i, naravno, obavljala se preko centralne banke. Znači, država je prodala devize Narodnoj banci Srbije.
* Da li je država sve devize koje je prodala i raspodelila budžetskim korisnicima?
- Mi jesmo zamenili devize za dinare, ali ih tada nismo i potrošili. Najveći deo dinara nastalih prodajom naših deviza ostao je netaknut i nalazi se na računu države kod NBS. Samim tim, on nije mogao uticati na rast dinarske likvidnosti.
* Guverner NBS kaže da sve to mora da se dešava ako smo se odlučili da država ima veliki deficit budžeta...
- U celini, iako je država, u prošloj godini, imala deficit od 93 milijarde dinara, vrednost emitovanih državnih zapisa je iznosila 100 milijardi dinara, što znači da, uprkos deficitu, država nije bila generator viška likvidnosti. Ona je trošila više nego što je prikupila porezima, jer su neki drugi, kao što su stanovništvo i preduzeća, trošili manje. I, na kraju, iako je prosečan mesečni deficit države oko sedam milijardi dinara, u toku meseca država bude i u suficitu, a nekad joj je deficit veći, nekad manji. Tako, na primer, između 10. i 15. svakog meseca država po pravilu ima suficit. U to vreme se naplaćuje porez na dodatu vrednost. S druge strane, najveće dnevni manjak u odnosu između prihoda i rashoda beležimo oko 5. i oko 20, jer je tada isplata penzija.
* Da li ste analizirali šta se dešava sa kursom u vreme kada država vrši te isplate?
- Kurs se, definitivno, ne pomera sa svakom promenom likvidnosti u sistemu. Deficit koji država ima i promena likvidnosti koju deficit izaziva veći je, na primer, prilikom isplate penzija nego što je bio poslednja dva dana decembra prošle godine. Pri tome, ovaj rast likvidnosti je bio privremen, jer je država u periodu od 4. do 12. januara povukla 12 milijardi dinara, dakle smanjila likvidnost. O tome svedoči rast depozita države na računu kod NBS.
* Kurs je, ipak, baš tada rastao....
- Mislim da je rasprava o kursu izdramatizovana traženjem krivca za njegovo pomeranje. Kurs fluktuira kao što se pomeraju cene nafte, metala i hrane na svetskom tržištu. I svaka promena kursa je neki signal. Jer, privreda je kao i porodica. Što je veći deficit, potrebno je veće prilagođavanje. A ako bi prilagođavanje izostalo, privreda se neće oporaviti.
* Znači, država će tek u januaru da troši dinare koje je dobila prodajom evra MMF?
- Sredstva koja je država konvertovala gotovo su netaknuta i nalaze se na računu države kod NBS. Ona su dovoljna za pokrivanje deficita, ne samo u januaru, već u nekoliko narednih meseci.
* Zašto je Vlada odlučila da u 2010. godini ne primenjuje zakon kojim se ograničavaju plate državnih činovnika i funkcionera?
- Budžet za 2010. godinu pretpostavlja zamrznute zarade svih koji rade u državnom sektoru. Dakle, odustalo se samo od njihovog smanjenja, odnosno “oporezivanja” zarada većih od 40.000 dinara. Podsećam da ova mera nije uvedena za ceo javni sektor, već samo za državnu

administraciju. A učešće onih koji imaju platu veću od 40.000 dinara u državnoj administraciji je tek 15 odsto. Sve u svemu, po ovoj osnovi se prikupilo nešto više od milijardu dinara, sa isključivom namenom da se pomogne onima koji su ugroženi usled efekata izazvanih finansijskom krizom.
* Sindikati mnogih javnih preduzeća traže od Vlade da se povećaju zarade bar za procenat ostvarene inflacije. Sa EPS je već postignut neki dogovor. Hoće li Vlada odobriti povećanje zarada i drugima?
- Javna preduzeća, kao i sva ostala preduzeća, mogu poslovati sa dobitkom i gubitkom. Iako je njihova dobit u velikoj meri rezultat monopolskog položaja, radi unapređenja rada tih preduzeća i povećanja dobiti u budućnosti nekada je opravdano da zaposleni osete korist od dobrog poslovanja preduzeća. Ali, ne na teret poreskih obveznika. I ne na teret većeg zaduživanja ili ugrožavanja osnovnih makroekonomskih ciljeva. Ipak, ono što je nedvosmisleno jeste da budžet, koji je tek usvojen, a koji predviđa deficit od 107 milijardi dinara, pretpostavlja nepromenjene zarade budžetskih korisnika.
* Bilo je već najava da bi i budžetski korisnici mogli da računaju na veće plate i, naravno, penzije. Mislite li da je, s obzirom na usvojenu ekonomsku politiku, to u ovoj godini i realno?
- Gotovo je neverovatno da se, neposredno nakon usvajanja budžeta i dogovora sa MMF, govori o rastu zarada, iako se zna da je njihovo zamrzavanje jedna od osnovnih poluga dogovora. Takođe, Program sa Međunarodnim monetarnim fondom predviđa da će se eventualno bolji prihodi od planiranih iskoristiti za smanjenje deficita koji svakako nije mali. Ako pretpostavimo da se plate zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta i penzije koriguju samo za inflaciju, to bi značilo veće troškove od planiranih za minimum 60 milijardi dinara.
* Sve je više štrajkova i u privatizovanim preduzećima. Mogu li ona da računaju na finansijsku pomoć države?
- Štrajkovi u loše privatizovanim preduzećima po mnogo čemu su različiti od najavljenih štrajkova u javnim preduzećima. Tako, na primer zaposleni u JP Elektroprivreda Srbije imaju više od dva puta veće zarade od prosečnih zarada u zemlji, što znači da su i zarade za rutinske, administrativne poslove znatno veće nego u drugim preduzećima ili državnoj administraciji. Prirodno bi bilo očekivati da se za približno isti posao, pretpostavljajući fleksibilno tržište rada, dobija približno ista zarada. Upravo zbog ove činjenice, uloga države je da kontroliše zarade i zaduženost javnih preduzeća. Kad su loše privatizovana preduzeća u pitanju, uloga države je da utvrdi da li je novi vlasnik ispunio svoje obaveze. Ako nije, država treba da posreduje u pregovorima između vlasnika i radnika, odnosno, da svojim autoritetom dovede do dogovora. Na samom kraju, uloga države je da pomogne ugroženima. Dakle, socijalna pomoć države mora biti dostupna svima pod istim uslovima. Ali, ne zaboravimo da i lokalna samouprava ima obavezu da pomogne.
* Najavili ste skorije donošenje izmena poreskih zakona. Kasni li se sa tim?
- U ovom trenutku spremne su promene Zakona o porezu na dobit. Promenama se smanjuje broj poreskih oslobađanja, posebno u oblastima koje su se pokazale kao često korišćene mogućnosti za kreativno tumačenje i izbegavanje plaćanja. Promene Zakona o porezu na imovinu su u završnoj fazi.
Uočeni su svi nedostaci sadašnjeg zakona: niski prihodi od ovog poreza, loš obuhvat, apsurdno vrednovanje osnovice i neracionalni poreski krediti. Kad se podvuče crta, država je zaista kreditirala najbogatije. Najznačajnije izmene odnose se na vrednovanje osnovice i drugačije određivanje poreskog kredita. Ipak, čini mi se da sadašnje rešenje ne obezbeđuje željenu progresivnost ovog poreza. U narednim danima, pokušaćemo da pronađemo još pravičnije rešenje.     

OTKAZI ČEKAJU
* ČUJE se da je pokušaj primene novih sistematizacija i otkaza činovnicima izazvao prilične probleme u mnogobrojnim Vladinim institucijama. Da li je, zapravo, taj proces racionalizacije moguće primeniti odmah?
- Zakon je zahtevao da sva ministarstva dostave nove sistematizacije do kraja decembra, što je učinjeno. Dakle, ne kasni se. Neko, ipak, treba da pregleda dostavljene sistematizacije. Iako se radi o državnim službenicima, to su ljudi koji imaju svoje porodice.

ŠTA JE SPORNO
* MISIJA Fonda dolazi na pregovore krajem februara. Da li će do tada biti pripremljen nacrt Zakona o penzijskom sistemu, a koji oni označavaju kao važan?
- Mogu samo da kažem da nam je reforma penzijskog sistema potrebna, nezavisno od krize i sporazuma sa MMF. Znam da se radi na zakonu i da je jedina sporna stvar način indeksacije penzija. Međutim, još tokom pregovora pronađeno je prihvatljivo rešenje. Dakle, verujem da će Vlada do kraja februara usvojiti novi zakon.