Za razliku od Evropske unije, pa i većine zemalja u regionu, neke od najvećih kompanija u Srbiji ne pojavljuju se na berzi, odnosno njihove aktivnosti na ovoj „tržnici" svode se, najčešće, na kupovinu akcija drugih preduzeća. Većina „najvećih" smatra da je Beogradska berza premala za njih i oči su im uprte ka nekoj od većih evropskih berzi. Put do njih je, međutim, dugačak i mukotrpan.

Glavni razlog za apstinenciju na Beogradskoj berzi je trenutna politička nestabilnost u zemlji, kao i plitko tržište, tvrde sagovornici Biznisa. Oni ocenjuju da se kompanija odlučuje za izlazak na berzu u momentu kada želi da otuđi kompaniju ili deo kompanije i kada želi da privuče dodatni kapital.

Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, objašnjava da je u ovom trenutku srpsko tržište kapitala još uvek malo i plitko da bi jedna velika grupacija u njemu mogla da prikupi onoliko svežeg kapitala koliko joj treba.

- I susedi imaju sličan problem. Hrvatska „Pliva" je, recimo, morala da ide u London. Najveći problem je politička nestabilnost u zemlji, a dokle god je tržište plitko kao naše, politika ima veliki uticaj na kretanja na tržištu - objasnio je Štimac. On je kao pozitivan ocenio potez Ministarstva finansija da podeli građanima besplatne akcije.

- Nakon stabilizacije političke situacije, drugi korak je podela besplatnih akcija, plus izvođenje državnog monopola na berzu, jer to pokazuje i malim akcionarima neki put ka evropskom razvoju, pošto će generisati tražnju za kapitalom - rekao je Štimac i dodao da će to navići ljude da imaju akcije, a onda će poželeti da imaju još više akcija, što će pokazati vlasnicima kapitala da neko zaista ima raspoložive tražnje za kapitalom ovde u zemlji, što će svakako biti dobar stimulans da izađu na berzu.

 

Dalje od nestabilnosti

- Dokle god je nestabilno, svako će se držati dalje od tog ambijenta. Ne možemo očekivati od bilo kog kapitala da se ponaša patriotski. Patriotizam i kapital nikako ne idu zajedno niti smeju da idu zajedno, ili ćete dobiti srpske pare u drugim zemljama - kazao je Štimac.

Iako se kompanije za izlazak na berzu odlučuju upravo iz razloga da bi uvećale svoj kapital, Štimac je rekao da ga, s obzirom na sve, ne čudi što se najveće srpske kompanije ne nalaze na berzi, jer postoje i drugi načini da se uveća kapital.

- Ako vam je firma dovoljno velika, nemate potrebu da izlaskom na berzu uvećavate kapital. Jednostavno, kada se sklopi nekoliko elemenata, od kojih je poslovni mentalitet samo jedan od njih, a tu su i fiskalna politika, vaša poslovna politika i poslovno okruženje, onda će doći do toga da kompanija izađe na berzu. Kapital će svojom logikom sam naterati vlasnike da izađu na berzu, jer se on uvek ponaša logično i tera svoje vlasnike da tu logiku slede - kazao je Štimac.

Jelena Simić-Jarić, finansijski direktor „MK grupe", koja se još ne nalazi na berzi, kaže za Biznis da se kompanija odlučuje za izlazak u momentu kada joj treba svež kapital za dalji ekonomski rast i razvoj, pod uslovom da ima optimizirane sve ostale pokazatelje poslovne stabilnosti, pa je kao takva dovoljno atraktivna da privuče zainteresovane investitore.

- „MK grupa" u svom poslovnom portfoliju ima u planu izlazak na berzu. Naravno da je naš cilj pojavljivanje na nekoj od svetskih berzi, jer verujemo da su strane berze pravo mesto na kome možete naći ozbiljne investitore. Međutim, izlazak na neku od svetskih berzi podrazumeva značajne korake i određeno vreme u kom kompanija mora ispuniti stroge kriterijume. Za sada mogu da kažem da je „MK grupa" počela da čini prve korake u tom pravcu - kaže Jarićeva i dodaje da u nekom generalnom smislu postoji određeni broj prodaja koje su plod direktnih pogodbi i da se Srbija po tome ne razlikuje od drugih zemalja.

- To je deo biznisa. Istovremeno, iz ugla „MK grupe" mogu da kažem da smo sva preduzeća iz našeg poslovnog sistema kupili isključivo putem javnih ponuda i nadmetanja sa drugim ponuđačima, bilo tenderskim putem, bilo na aukcijama. Dodatno, naša kompanija je u poslednje vreme kupovinom akcija na Beogradskoj berzi došla u posed značajnog procenta vlasničkog udela u pojedinim preduzećima, koja se sada nalaze u našem poslovnom sistemu - objašnjava Jarićeva.

Rodoljub Drašković kaže da njegov koncern „Swisslion Takovo" neće izlaziti na berzu, s obzirom na to da ima dovoljno sopstvenog kapitala, pa mu nije potreban dodatni kapital. Pojedini delovi koncerna poput „Swisslion Miloduh" a.d. Kragujevac i „Swisslion marketi" a.d. Novi Sad već se nalaze na Beogradskoj berzi i u pitanju su mali akcionari, koji su izašli da bi trgovali.

- „Swisslion Takovo" ne izlazi na berzu, jer nam ne treba dodatni kapital, niti želimo da otuđimo deo kompanije. Mi idemo sistemom uvećanja sopstvenog kapitala, umesto uvećanja kapitala preko prodaje akcija, odnosno udela. Za sada nemamo u planu ni pojavljivanje na nekoj od svetskih berzi, ali nije isključeno da kada se sredi tržišna situacija i kada čitava država izađe iz tranzicije, i „Swisslion Takovo" bude spreman da izađe na neku od svetskih berzi. Naime, smatramo da su naše akcije danas daleko vrednije nego kada bismo učestvovali na berzi - ocenjuje Drašković.

 

Bez zakulisnih radnji

U kompaniji „Invej" kažu da njihove članice poput „Rubina" i „Vitala" jesu na berzi i da je to za njih dobro, jer je u tom slučaju poslovanje transparentno i bez zakulisnih radnji. Kažu da je istina da u Srbiji postoji mogućnost direktne pogodbe prodaje i kupovine preduzeća, ali i da je obavezan javni poziv koji se poštuje. Ocenjuju da se za sada neće naći na nekoj od svetskih berzi.

Rade Pribićević, direktor za korporativne i regulatorne poslove „Denjub fud grupe", kaže da njihove kompanije, kao što su „Nju vorld velju fond" (New world Value Fond) i „Denjub fuds" d.o.o. (Danube Foods d.o.o.), ne trguju na berzi akcijama sopstvenih kompanija.

- Akcije koje su prisutne na berzi su u vlasništvu ili drugih fondova ili malih akcionara. Za kompaniju je, inače, promet na berzi dobar indikator poslovanja, a ako vrednost akcija skače, to uglavnom znači da kompanija dobro posluje, tj. da se dobro kotira - kaže Pribićević i dodaje da kompanije na berzu izlaze u dva slučaja - kada žele da otuđe kompaniju ili deo kompanije i kada žele da privuku dodatni kapital.

Odsustvo kompanije „Knjaz Miloš„ na berzi, Pribićević objašnjava time da je ta kompanija u stoprocentnom vlasništvu „Denjub fuds grupe", ali kaže da postoji mogućnost da njihov sistem izađe na neku stranu berzu.

- Postoji mogućnost da naš sistem izađe na neku od svetskih berzi, npr. Londonsku. Mi ispunjavamo neophodne preduslove, a to da li ćemo u nekom trenutku izaći na neku od pomenutih berzi, zavisiće od strateške odluke naših vlasnika - objašnjava Pribićević.

U kompaniji MPC kažu da nisu prisutni na berzi, jer to nije deo njihovog aktuelnog poslovnog plana. Ipak, njihova poslovna strategija predviđa izlazak na berzu, a odluku kada i na koju berzu, biće donesena na bazi analize optimalnih interesa kompanije.

 

Kome je berza dobra, a kome ne?

Kada je reč o kompanijama koje su članovi srpskog poslovnog kluba „Privrednik", na Beogradskoj berzi nalaze se: „Hemofarm" iz Vršca, „Metalac" iz Gornjeg Milanovca, „Univerzal holdings", „Apatinska pivara", „Putevi grup", „Jugodrvo", kao i delovi „Delta holdinga", poput „Delta brokera" i „Delta osiguranja".

Kompanije kao što su „Ist point" Zorana Drakulića, „Zekstra" Dragana Đurića, „Laderna" Milana Beka, „Fešn kompani" Milije Babovića nisu prisutne na Beogradskoj berzi.