- U avgustu je bilo 733.679 nezaposlenih, u septembru 726.465 i prošlog meseca 717.409. Ako sagledamo trenutnu situaciju u vezi s otpuštanjem radnika u Srbiji, možemo videti da određeni poslodavci ekonomsku krizu upravo i koriste za otpuštanje radnika bez nekog posebnog osnova. NSZ gotovo svakog meseca registruje oko 50.000 prestanaka radnog odnosa, a njihova struktura za prvih devet meseci ove godine je: oko 54 procenta – istek rada na određeno vreme, oko 22 procenata – sporazumni raskid radnog odnosa, oko šest procenata je raskid radnog odnosa na zahtev zaposlenog i oko četiri procenta – raskid zbog ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena, ali se u isto vreme registruje oko 60.000 zasnivanja radnih odnosa mesečno. To pokazuje da se ljudima kojima ističu ugovori oni i produžavaju, ili da zasnivaju radni odnos kod drugog poslodavca.

Koliko je trenutno stvarno nezaposlenih u Srbiji a koliko onih koji su na evidenciji NSZ-a? Objasnite gde nestaje razlika?
- Na evidenciji nezaposlenih NSZ-a nalazi se, prema podacima iz oktobra 2008. godine, 717.409 lica. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra 2007, kada je obavljena anketa o radnoj snazi, broj nezaposlenih lica bio je 585.000. Na zahtev NSZ-a urađena je vanredna anketa u aprilu 2008. godine i tada je u Srbiji bilo 433.000 nezaposlenih. Ova, ne tako mala razlika, ukazuje na činjenicu da su na evidenciji NSZ-a i oni koji ne traže posao zaista, već, evidentirajući se, ostvaruju neka druge povlastice i prava: na umanjenje cene vrtića, olakšice u plaćanju komunalnih usluga... Veliki broj tih ljudi koji čine razliku između zvanične i realne statistike, zapravo radi na crno ili u “sivoj zoni”. Procena je da ih trenutno ima između 200.000 i 300.000.

Pre nekoliko dana je započela javna rasprava o nacrtu zakona o zapošljavanju, pod motom „Posao se ne čeka, posao se traži“. Može li se ovde zaista naći posao, čak i onda kada se traži?
- Javna rasprava o nacrtu zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti trajaće do 30. novembra i sve relevantne institucije mogu uzeti učešće u njoj i dati svoje predloge. Svi nezaposleni, bez obzira na to kojoj kategoriji pripadaju, uvek mogu potražiti savete najpre u NSZ-u i neko rešenje se uvek može pronaći jer nezaposleni mogu koristiti programe zapošljavanja i obuka u NSZ-u kako bi se prekvalifikovali, dokvalifikovali, naučili rad na računaru, neki strani jezik, otpočeli sopstveni posao uz prethodno pohađanje obuke za preduzetništvo ili iskoristili materijalnu pomoć u vidu subvencija za samozapošljavanje, zapošljavanje novih lica. Olakšice mogu koristiti i osobe s invaliditetom, potom stariji od 50 godina, zatim oni romske nacionalnosti, ili mlađi od 30 godina. Uz pomoć svih ovih programa, u Srbiji je moguće pronaći posao, a novi zakon o zapošljavanju upravo i promoviše aktivno traženje poslova.

Već nekoliko godina izdvajaju se pristojne sume za aktivne mere zapošljavanja, projekte koji stimulišu samozapošljavanje, daju se subvencije, organizuju javni radovi... Koliko će za sve te namene biti obzbeđeno novca naredne godine?
- Potpuno je tačno da će se naredne godine primenjivati restriktivne mere u budžetu, ali kako je problem zapošljavanja prepoznat kao jedan od najvećih problema srpskog društva, moje mišljenje je da se budžet, koji je ove godine iznosio nešto više od tri milijarde dinara, neće mnogo umanjiti za aktivne mere zapošljavanja.

Kod nas je pokretljivost radne snage slaba, pa su neki stručnjaci u pojedinim delovima države nezaposleni a u drugima potrebni. Šta država treba da učini?
– Slažem se s konstatacijom da se ljudi teško odlučuju na to da promene mesto boravka u odnosu na mogućnosti zaposlenja. Uglavnom se uočavaju migracije prema velikim gradskim i ekonomskim centrima, Beogradu i Novom Sadu, jer ljudi tamo lakše mogu pronaći posao. Država mora podsticati poslodavce da zapošljavaju ljude smanjenjem poreza na doprinose koje poslodavci moraju uplaćivati na zarade zaposlenih, a za sve to neophodno je obezbediti infrastrukturu (puteve, zemljište, ukinuti administrativne barijere) kako bi strani i domaći poslodavci otvarali preduzeća i van ekonomskih centara.

Ministarstvo ekonomije i NSZ već nude programe za podsticanje zapošljavanja prema regionalnoj razvijenosti određenog područja, tako da je, za otvaranje do 50 novih radnih mesta, za poslodavce u najnerazvijenijim područjima predviđena subvencija od 160.000 dinara po novom radnom mestu. Takođe, preko Fonda za razvoj država pod povoljnim uslovima nudi kredite za počinjanje posla i za razvoj preduzetništva. Na ovakav način će mnogi gradovi, poput Kragujevca, Inđije, Zrenjanina, Vršca, moći da “privuku” strane i domaće investitore.

Iz naših škola i dalje izlaze kadrovi za koje se unapred zna da nikom ne trebaju niti će trebati. Gde se stalo u usklađivanju potreba tržišta rada i školstva?
– Pokrenuli ste jedan problem vrlo važan u Srbiji. Ministarstvo ekonomije i NSZ će, u tom smislu, sistemu obrazovanja pružiti pomoć projektom prognoza na tržištu rada, koje će podrazumevati da će školski sistem imati podatke o zanimanjima koja se na tržištu rada traže trenutno, ali i prognoze koje se odnose na sistematsko praćenje potreba poslodavaca u narednih dve, pet ili deset godina. Na taj način će svaki mladi čovek, nezaposleni ili onaj koji želi da unapredi svoju karijeru u Srbiji, moći da je osmisli tako što će znati koja su to zanimanja s kojima će nakon završetka školovanja moći brzo da pronađe posao, ali i koja su to zanimanja za koja se može prekvalifikovati i dokvalifikovati u NSZ-u i koja su im znanja i veštine potrebni da bi postali konkurentni na tržištu rada. Takođe, NSZ trenutno, na mesečnom nivou, analizira koja su zanimanja suficitarna a koja deficitarna na tržištu rada i može davati kratkoročne smernice za nezaposlene.

Poslodavci u Srbiji „najradije“ otpuštaju starije radnike koji se teško mogu ponovo zaposliti, a ako to učine, onda rade “na crno”. Veliki broj mladih takođe radi na crno. Koliko bi uvođenje u legalne tokove svih onih koji rade “na crno” značilo za smanjenje broja nezaposlenih?
- Uvođenje rada na „na crno“ u legalne tokove umnogome bi uticalo na smanjenje broja nezaposlenih i u zvaničnoj statistici, i država bi na taj način, uz već pomenute mere, ostvarila dodatne pare po osnovu poreza i doprinosa, koje bi mogle biti usmerena na aktivne mere zapošljavanja.