"Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalaze se i nazovi-nezaposleni, koji zapravo ostvaraju neka druga prava, a ne traže zaposlenje", rekao je Ilić na Direktorskoj konferenciji centara javnih službi za zapošljavanje zemalja jugoistočne Evrope.

On je rekao da je veliki problem za Srbiju veliki broj zaposlenih na crno, a kao razlog za to naveo je veliko poresko opterećenje koje država nameće poslodavcima. "Ohrabrujuće su najave iz Vlade Srbije da će smanjiti cenzus neoporezivog dela zarade", rekao je je Ilić.

Državna sekretarka Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Vesna Kovač poručila je da je cilj tog resora da stopa zaposlenosti u Srbiji raste 1,5 odsto godišnje.

Ona je rekla da će taj cilj biti postignut kroz razvoj malih i srednjih preduzeća i većem stranim ulaganjima.

"Zapošljavanje ubrzava integraciju u EU"

Rast zaposlenosti u zemljama jugoistočne Evrope ubrzaće integraciju regiona u Evropsku uniju, zaključili su danas učesnici Direktorske konferencije centara javnih službi za zapošljvanje zemalja regiona.

Zemlje jugoistočne Evrope koje su već postale članice EU treba da pomognu susedima da ostavare taj cilj, poručio je generalni sekretar Agencije za zapošljavanje Bugarske Zlatko Nedialkov.

Na konferenciji je ocenjeno da zemlje regiona imaju slične probleme vezane za nezaposlenost i da je razmena iskustva jedan od načina da se smanjuje stopa nezaposlenosti u svakoj zemlji pojedinačno.

Na dvodnevnoj konferenciji učestvuju i predstavnici Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Turske.

Ilić: Globalna kriza neće ugroziti zaposlenost u Srbiji

Postoji rizik da se smanjenje stranih ulaganja odrazi na zaposlenost u Srbiji, ali nije izgledno da će kriza imati “ekstremno negativne implikacije” na srpsku privredu, jer je srpsko tržište objektivno malo u svetskim razmerama, kazao je Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje

Jedna od mogućih negativnih posledica krize je smanjen priliv stranih ulaganja usled veće opreznosti investitora oko ulaska na tržišta kao što je srpsko i taj rizik je “vrlo osnovan”, rekao je Ilić na Trećoj direktorskoj konefrenciji Centra javnih službi za zapošljavanje zemalja jugoistočne Evrope.

On je pohvalio Narodnu banku Srbije zbog zadržavanja visoke stope obaveznih rezervi, premda je zbog toga trpela kritike. “Iako smo kritikovali guvernera i centralnu banku zbog visoke stope obavenih rezervi, to se pokazalo kao dobra mera, jer je novac u srpskim bankama zaštićen i to višestruko, kroz visok nivo deviznih rezervi I visoku stopu obsaveznih rezervi kod NBS.

Ilić je naglasio da ne očekuje da će doći do ozbiljnijih oscilacija i smanjenja investicionih aktivnosti kao posledica finansijske krize, koje bi imale prevelik uticaj na Srbiju. “Više me brine da li srpska privreda ima dobro okruženje za priliv investicija. Svaka zemlja koja ima institucionalne kapacitete i dobre, stimulativne zakone iz oblasti poreza i poslovanja, u prilici su da privuku veći obim stranih investicija”, naveo je Ilić.

Globalna kriza finansijskog tržišta će, prema njegovim rečima, sigurno imati svoje implikacije na zapošljavanje, pre svega kroz poskupljenja kapitala, koje će reduvati kreditna aktivnost banaka i podići kamatne stope. “U tom smislu će i obim privrednih aktivnosti biti redukovan, što će za posledicu imati i pritisak na tržište rada u smislu smanjenja broja zaposlenih”, kazao je Ilić. On je, međutim, ocenio da su poslednje informacije ohrabrujuće, jer su najjače privrede sveta reagovale na krizu preko svojih centralnih banaka, i “upumpale” dosta svežeg kapitala u bankarski sistem