Savetnik u NBS Andrej Gruden poručio je da Centralna banka očekuje od komercijalnih banaka da se preko Udruženja banaka Srbije dogovore o tome koliki će ubuduće biti minimum otplate revolving kredita.

„Pretpostavljam da je jedan odsto otplate revolving kredita mala trenutna anomalija tržišta koja će se brzo regulisati i ne treba na to da gledamo kao na nešto što će se od sada dešavati", rekao je Gruden. Na novinarsko pitanje kada će i ko da reguliše tu „anomaliju", UBS ili NBS, Gruden je izrazio uverenje da će se o tome dogovoriti poslovne banke i da će „okvir" za taj dogovor biti UBS.

U radu okruglog stola učestvovali su i Sejad Šehić, direktor odeljenja za platne kartice Intesa banke, Miroslav Pivić, član IO Eurobank EFG štedionice za potrošačke kredite i platne kartice, Branka Podunavac, direktor sektora za poslove sa stanovništvom Meridian banke, Nebojša Marić, direktor marketinga i poslovne administracije Grafo carda, Marko Petrović, direktor poslovne mreže Privredne banke Beograd, Zoran Trpovski, direktor Centra za poslove sa fizičkim licima i MSP u NLB Continental banci, Dušan Sikimić, CR menadžer Diners cluba, Dušan Marčeta, direktor Euronet worldwide Serbia, Marko Popović, direktor sektora za poslove sa građanima Procredit banke, Vesna Džudović, generalni direktor Chip carda, Branislav Popović, direktor prodaje i Nenad Subotić iz Pexim card info, Branislav Ivanović, direktor sektora i Miroslav Despotović, savetnik u sektoru platnih kartica Poštanske štedionice, Biljana Vujičić, izvršni direktor i Lerka Vukotić, pomoćnik izvršnog direktora Agrobanke.

Andrej Gruden: Istina je da se kod nas kartice ne koriste dovoljno, ali je u poslednje 3-4 godine njihovo korišćenje doživelo ogroman rast. Naše tržište je dovoljno razvijeno i treba praviti razliku između debitnih i kreditnih kartica. Platne su najbolji način korišćenja sredstava sa računa klijenta, a kreditne služe za korišćenje revolving kredita koji daju banke.

Korišćenje kreditnih kartica poraslo je za 18 odsto u poslednjih godinu dana, a debitnih za skoro 50 odsto. Razlikovanje ovih kartica je važno, pogotovo što su revolving krediti imali jaku konkurenciju u keš kreditima sa veoma dugim rokom otplate i sad ćemo videti kako se kreditna kartica ponaša na tržištu. U Srbiji se kartice sve više koriste na POS terminalima, što je i suština kartica, a to nije slučaj za sve zemlje regiona.

Mreža POS terminala u Srbiji je relativno razvijena, ne kao u Sloveniji ili Hrvatskoj, ali dovoljno. Što se tiče Dina Card sistema, strategija NBS je da pospešimo njegov razvoj uvođenjem novih servisa. Jedan od takvih servisa je dopuna pripejd telefona SMS porukom, a uskoro se nadamo da ćemo obezbediti da korisnici Dina kartice mogu da dobiju doznaku od rođaka iz inostranstva.

Vesna Džudović: Smatram da je važno da se i servis provajderi u ovom poslu oglase, jer imaju veoma značajnu ulogu. Od kvaliteta njihovih usluga zavisi i u kakvom će se svetlu pokazati banke, da li će korisnicima obezbediti komfor pri korišćenju debitne kartice. Dobar primer je poznati slučaj bankomat „kradljivac novca".

Sigurno je neko u tom lancu bio kriv, a jedan nezadovoljni korisnik se mnogo više čuje nego hiljadu zadovoljnih. Sigurnost korisnika u radu sa platnom karticom je najvažnija. Korisnik mora da zna da je u trenutku kad koristi karticu siguran da ona neće biti zloupotrebljena, odnosno da je potpuno siguran u svakoj situaciji, kao i ispred bankomata.

Sve je više zloupotreba u kartičarstvu, na Zapadu su načini zloupotrebe sve sofisticiraniji, pa se postavlja pitanje da li su naše banke spremne za jedan takav izazov?

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.

Korisničko ime: Šifra: Zapamti me

Zaboravljena šifra?