"Većem broju poništenih privatizacija u Srbiji doprinela je i globalna kriza, ali i činjenica da su na početku privatizovana najbolja preduzeća, dok su za kraj ostali najteži slučajevi", izjavio je Cvetković u intervjuu za novi broj Ekonom:east magazina.

On je naveo da je do sada Agencija raskinula 435 kupoprodajnih ugovora i da je na rate prodato 1.336 preduzeća u Srbiji.

"Po tom osnovu bi u narednih nekoliko godina u budžet trebalo da se slije 28 milijardi dinara, oko 300 miliona evra, a dug za dospele rate već je narastao na 30 miliona evra i to mora da se plati. Neki očito neće imati novca i zato očekujem da će još neki ugovori, nažalost, biti raskinuti. Mi to ne želimo, ali se bojim se da će trend raskida ugovora biti prisutan i 2010.", rekao je Cvetković.

Na pitanje šta će biti s društvenim preduzećima koja ne budu prodata do 31. decembra, kada ističe zakonski rok za njihovu privatizaciju, Cvetković je istakao da su rokovi produžavani nekoliko puta.

"Najveći problem je što smo ih produžavali kada objektivno nismo morali. Sada, zbog krize, prvi put postoji objektivan razlog da se neke privatizacije odlože za bolja vremena. I održavanje u životu zahteva ulaganja i zato ne bi imalo velikog smisla produžavati rok za privatizaciju preduzeća za koje na nekoliko tendera ili aukcija nije bilo zainteresovanih kupaca. Za njih je stečaj jedino rešenje jer ako do sada nisu uspela da se privatizuju neće nikad. Tu treba stvari isterati do kraja. Druga su priča preduzeća, kao RTB Bor, Prva petoletka ili IMT, jer imaju ne samo veći društveni značaj, već kasnije, kad prođe kriza, mogu biti kandidati za uspešnu privatizaciju. Njima bi država trebalo da pomogne da premoste narednih godinu-dve", naglašava Cvetković.

Država će, po njegovim rečima, zbog ograničenja u budžetu morati da se usmeri samo na neke glavne ciljeve.

"Neće biti podržavljenja preduzeća koja to ne zavređuju jer ne treba ni davati lažnu nadu preduzećima bez perspektive da bi im država mogla biti dobar vlasnik. Ona u normalnim uslovima i nije dobar vlasnik, a u kriznom periodu može da sačuva vrednost velikih sistema i pripremi ih za uspešnu privatizaciju. To ne sme da bude masovna pojava", kaže Cvetković.

On ističe da je sada najteže baš preduzećima koja su krizu dočekala bez privatnog vlasnika. "Da smo u bolja vremena, kada je postojala daleko veća tražnja, imali bržu, bolju i efikasniju privatizaciju ne bismo imali tako veliki broj preduzeća bez šanse za opstanak na tržištu", smatra Cvetković. On kaže i da Agencija s Komisijom za hartije od vrednosti i Centralnim registrom aktivno priprema model za besplatnu podelu akcija.

"Očekujemo da će do kraja godine biti omogućen mehanizam koji će prvi put omogućiti ogromnom broju građana da postanu akcionari i da raspolažu akcijama javnih preduzeća", kaže Cvetković i najavljuje izmene Zakona o besplatnim akcijama, kojim će se omogućiti podela 15 odsto akcija i pre privatizacije Telekoma, EPS-a, Jat Airwaysa, Aerodroma Nikola Tesla i Galenike.

"Pre toga proceniće se vrednost svakog preduzeće pojedinačno, s tim što bi akcije Telekoma mogle biti podeljene relativno skoro, zato što je ta kompanija već organizovana kao akcionarsko društvo, dok će EPS pre toga morati da se korporativizuje i njegov kapital iskaže u akcijama. U 2010. imaćemo mnogo jasniju sliku, ali se ide u pravcu da se omogući trgovanje besplatnim akcijama i pre privatizacije javnih preduzeća", naglašava Cvetković.