Bringeus je novinarima u Bujanovcu kazao da je do sada već 200 zahteva za azil negativno rešeno.

Ambasador Švedske je o problemu azilanata danas razgovarao sa predsednikom opštine Bujanovac Šaipom Kamberijem i predstavnicima nekoliko romskih udruženja iz Bujanovca.

"Proteklih meseci imamo dramatičan porast zahteva za azil građana Srbije, samo od početka godine do juče imali smo 1.120 zahteva za azil od građana Srbije, dok smo u toku cele prošle godine imali nešto manje od 600 zahteva. Moram da kažem da će svi ti ljudi koji su zbog lažnih informacija došli u Švedsku biti vraćeni", kazao je Bringeus.

Prema njegovim rečima, to ne znači da su "vrata Švedske zatvorena za građane Srbije", već da su otvorena samo za putovanje, posetu rođacima u roku do 90 dana.

Dodao je da se u slučaju konkretne poslovne ponude, zahtev za radnu dozvolu u Švedskoj podnosi ambasadi u Beogradu.

"Niko ne treba zbog ekonomskih i socijalnih razloga spontano da dođe u Švedsku i traži azil jer ga neće dobiti. Dirnula nas je politička i ekonomska situacija u ovom regionu, ali ono što je potrebno u budućnosti je više ulaganja u ovaj region da bi se ovde poboljšao život ljudi", kazao je Bringeus.

Švedski ambasador je naveo i da njegova zemlja "nema kapacitete za prihvat tolikog broja ljudi koji traže azil zbog čega su oni koji su podneli zahteve, dok čekaju par nedelja koliko traje obrada zahteva, smešteni u ne baš dobrim uslovima".

Među građanima Srbije koji su nakon ukidanja viza za zemlje Evropske unije tražili azil u Švedskoj je 80 odsto Roma i po 10 procenata Srba i Albanaca, uglavnom iz Bujanovca, Vranja, Vladičinog Hana, Surdulice i Niša.

Zbog azilanata protestovali su i belgijski zvaničnici, saopštivši da bi priliv novih građana Srbije koji traže azil mogao da ima posledice po bezvizni režim uspostavljen sa EU 19. decembra 2009.