Dvodnevni sukobi na Kosovu počeli su 17. marta 2004. pošto je policija UNMIK-a našla tela dvа albanskа dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su prvo u južnom delu Kosovske Mitrovice, a potom se proširile na druge delove Kosova.

Tokom dva dana nasilja ubijeno je 11 Albanaca i osam Srba, a više od 900 osoba je povređeno, među njima pripadnika međunarodne i kosovske policije.

U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba je napustilo domove.

Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.

Međunarodni tužilac podigao je 29. septembra 2004. prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šest Albanaca iz Gnjilana. U maju 2005. Okružni sud u Gnjilanu osudio ih je na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je preminula od povreda zadobijenih tokom nemira.

Prema podacima Kosovske policijske službe, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba.

UNMIK i Srpska pravoslavna crkva postigli su dogovor o obnovi srušenih i spaljenih crkava i manastira, a prva faza obnove je počela krajem 2005.