Profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vučković kaže za Danas da će slabljenje evra prema dolaru značiti i slabljenje dinara prema američkoj valuti što neminovno znači da će energenti koje plaćamo u dolarima biti skuplji.

"To je ključni efekat po nas dok drugih bitnijih efekata ne bi trebalo da bude. Takođe, izgubićemo deo konkurentnosti prema onim tržištima prema kojima se naš izvoz računa u dolarima", smatra Vučković, ali dodaje da obim tog izvoza nije veliki.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić slaže se da će se efekat najviše videti kod uvoza nafte, kao i kod onog dela spoljnotrgovinske razmene i spoljnog duga koji je u dolarima, a reč je o udelu, koji prema njegovim procenama, iznosi od 20 do 30 odsto.

"Veći deo uvoza, izvoza i spoljnog duga Srbije je u evrima - oko 70-80 odsto. Na nas bi slabljenje evra moglo da utiče pre svega kada bismo imali takav raskorak da su nam prihodi u jednoj od tih valuta, a dugovi u drugoj. Međutim, situacija je u našem slučaju prilično izbalansirana tako da ne očekujem velike posledice", kaže Arsić za Danas.

Za Nikolu Fabrisa, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nije iznenađujuće što je došlo do određenog slabljenja evra, „imajući u vidu da su problemi u nekoliko zemalja Evropske unije oslabili ukupnu privredu Unije“. On ocenjuje u izjavi za naš list da situaciju ne bi trebalo posmatrati dramatično pogotovo u kontekstu eventualnog ukidanja evra.

"Podsetio bih da je u relativno kratkom vremenskom periodu nakon uvođenja evra dolar bio jači za više od 10 odsto, da bi u jednom trenutku bio slabiji za više od 50 odsto. To znači da je verovatno evro isuviše jak u odnosu na dolar, što ne pogoduje ni EU ni zemljama koje imaju kurseve svojih valuta vezane za evro, kao što je Srbija", smatra Fabris i dodaje da slabljenje evra može i poboljšati konkurentnost srpske privrede pod pretpostavkom da ne bude preveliko.

Iako je Evropska unija osmislila plan spašavanja problematičnih zemalja vredan gotovo bilion evra, situacija na finansijskim tržištima pokazuje da investitori nisu u potpunosti ubeđeni da će situacija sa evrozonom biti bolja. Ima i mišljenja da je spasilački paket, iako veliki, zapravo najbolje što su evropski lideri mogli da smisle i da nemaju više šta da ponude. Ocene su i da ideja da Evropska centralna banka pomogne Grčkoj i drugim zemljama tako što će otkupljivati njihove obveznice ne rešava njihove suštinske probleme, a to je saniranje prekomernog trošenja odnosno velikih budžetskih deficita. Zbog toga i dalje postoje strahovi od štampanja novca i raspirivanja inflacije, a te strahove jačaju i neslaganja evropskih lidera oko mera pomoći. Investitori i analitičari su više okrenuti merama štednje koje planiraju Vlade pojedinih zemalja, ali i dalje nisu impresionirani onim što je planirano niti otporom koji građani Grčke pružaju planu njihovog premijera. Veliko je pitanje i da li će sve usvojene mere štednje zaista biti i primenjene.

Eksperti banke Džej Pi Morgan ocenili su da je splasla euforija nakon objavljivanja paketa pomoći članicama evrozone. Takvom ponašanju verovatno je doprineo i evropski komesar za ekonomske i finansijske poslove Oli Ren koji je nedavno izjavio da će paket pomoći biti takav da će Vlade zemalja u problemu morati dobro da razmisle da li će da se opredele za uzimanje novca zbog uslova koji su postavljeni.

Kris Tarner, šef strateških analitičara kompanije ING, prognozira pad evra tokom narednih pola godine do nivoa od 1,15 dolara. Istu prognozu ima i Alan Raskin iz Rojal benk of Skotland koji takođe očekuje pad na nivo od 1,15 dolara do kraja godine. Ima i onih sa još „crnjim“ scenarijima. Tako banke BNP Pariba i Braun Bradrs očekuju da već početkom sledeće godine dođe do izjednačavanja evra i dolara. Kompanija za ekonomska istraživanja Kepital ekonomiks svojim klijentima je poručila da će evro i dolar isto vredeti do kraja sledeće godine. Kada je ušao u upotrebu, evro je bio slabiji od dolara tako da je odnos bio 1,19 evra za dolar. Međutim, već 2002. odnos je bio jedan-jedan da bi potom evro postao snažnija valuta.

 

Evro i jugo

Finansijski savetnik Kurt Brauer u svom blogu na sajtu Market voč otišao je toliko daleko u opisivanju trenutne krize da je uporedio evro sa jugom. Ocenio je da ima puno sličnosti između zajedničke evropske valute i jugoslovenskog automobila. Na kraju, on im je namenio istu sudbinu - propast. Brauer je ocenio da će evro, kao i jugo, najpre napustiti oni koji su im najmanje i doprinosili.

 

Kurs će, uglavnom, mirovati

Srednji kurs NBS danas će prvi put iznositi više od 100 dinara za evro. Do pomeranja za skoro ceo dinar došlo je za samo nekoliko dana što analitičari pripisuju grčkoj krizi i potražnji za devizama radi vraćanja kredita. Sagovornici Danasa nisu iznenađeni novim slabljenjem dinara. Vučković smatra da situacija mora tako da se odvija i da nema mnogo veze sa Grčkom. „To je ono što nas čeka. Teško je dalje predviđati kako će se do kraja godine kretati naša valuta, ali generalni trend je slabljenje“, smatra Vučković. Ni Arsić nije iznenađen novim slabljenjem za koje kaže da nije veliko i da ne mora negativno da se odrazi na privredu. „To je povratni signal za privredu da se prilagodi novim okolnostima u kojima će poslovati u budućnosti odnosno da se više okrene izvozu, da zaduživanje u inostranstvu bude usmereno na nešto što će stvarati izvoz, a ne da se prave tržni centri i slično. Teško je predvideti dalje kretanje dinara, ali ne očekujem dramatične promene. Blaga depresijacija je nešto što i odgovara delu privrede koji izvozi“, ističe Arsić. Fabris takođe ne očekuje veće fluktuacije u narednom periodu već samo uobičajena manja dnevna pomeranja.

 

Letovanje u Grčkoj kao pomoć

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je juče da ne očekuje dodatne probleme zbog krize u Grčkoj i da bi Srbija trebalo da pokaže solidarnost prema toj zemlji. On je napomenuo da Srbija nema sredstava da finansira Grčku, ali da svako od nas može da učini onoliko koliko je u njegovoj mogućnosti. „Ja sam promenio svoje planove i sa porodicom ću letovati u Grčkoj“, rekao je Đelić. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da Grčka garantuje da se njihove banke neće povući iz Srbije. On je dodao da je grčkim vlastima poručeno da će srpska strana poraditi na pozitivnoj atmosferi kada je reč o odlascima turista iz Srbije na letovanje u Grčku.