K-87 jedan je od poslednja tri svedoka na suđenju Đorđeviću, bivšem načelniku Javne bezbednosti Srbije, optuženom za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvoj polovini 1999.

Svedok, iz čijih reči proizlazi da je bio šef tehničke službe u bazi Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije u Batajnici, izjavio je da ga krajem aprila 1999. Đorđeviću telefonom pozvao da dođe u njegovu kancelariju. Prethodno je u bazu stiglo nekoliko kamiona.

"Došao sam u kancelariju, bili smo nasamo on i ja. Rekao mi je gde bi trebalo da bude lokacija. On je odredio lokaciju na kojoj treba da se sahrane tela, iza strelišta u Centru 13. maj u Batajnici", rekao je K-87.

Po rečima svedoka, Đorđević se pri izdavanju naređenja pozvao na "šefa". Na pitanje tužioca ko je, po njegovom shvatanju, bio "šef", on je odgovorio da je to mogao biti jedino tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković, ali ne i predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević.

K-87 je izjavio da je zatim samo izvršavao naređenje, naloživši svojim potčinjenim da rovokopačima iskopaju grobnicu na mestu koje je odredio Đorđević.

Leševi koji su kamionima dopremljeni u bazu u Batajnici, zatim su pokopani u masovnu grobnicu.

Na isti način, Đorđević je, narednih dana, još tri ili četiri puta svedoku telefonom najavljivao dolazak kamiona s leševima, a

K-87 je organizovao zakopavanje tela.

Prema optužnici, leševe ubijenih albanskih civila, po nalogu Slobodana Miloševića, policija je prebacivala u Srbiju da bi prikrila tragove zločina.

Na više lokacija u bazi MUP-a u Batajnici ekshumirano je više od 800 leševa.