Jakopin je rekao da su glavni spoljni rizici za sprovođenje novog koncepta razvoja Srbije činjenica da na svetskom tržištu u narednih četiri do pet godina neće biti dovoljno kapitala i da će biti skup, a drugi je jako visok rizik ulaganja u Srbiju, na nivou Kazahstana, Turske i Ukrajine.

Obrazovanje je veliki problem u Srbiji jer danas svega 28 odsto zaposlenih čine oni s visokom stručnom spremom, 32 odsto ima srednju školu, dok je 40 odsto zaposlenih završilo ili nema završenu ni osnovnu školu.

Umesto tri stuba o kojima govori Jakopin, Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, govori o modelu pet I, koji čine infrastruktura, inovacije, industrijalizacija, informacione tehnologije i investicije.

Jedna od retkih prednosti koja može doprineti ekonomskom razvoju Srbije jeste lokacija, zato bi činjenicu da se nalazi u centru Balkana i blizu evropskog tržišta trebalo svesrdno iskorišćavati, rekao je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miroljub Labus.

Labus je istakao da se razvoj Srbije može bazirati samo na razvijenom severu, dok bi ka jugu trebalo usmeriti socijalnu pomoć jer se on ne može na silu izjednačavati s razvijenijim delom zemlje. „Razlika između severa i juga postoji i ona će rasti i tu ne može ništa da se promeni“, rekao je Labus.

Labus je rekao da je model razvoja Srbije koji je ponudio međunarodni monetarni fond, a koji podrazumeva ulaganje u izvoz, i to iz domaće štednje, dobar, ali da ne vidi način na koji bi se to u Srbiji moglo primeniti.

Ekonomista Danijel Cvetičanin izjavio je da je pogrešno govoriti o novom modelu razvoja jer bi to značilo da je i ovo što je dosad postojalo bio nekakav model razvoja, a nije. Dosad se, po njegovim rečima, živelo po modelu „ležim i idem“, od privatizacije i zaduživanja se prikupljao novac koji je prikazivan kao ekonomski rast.