"Trenutno smo formalno izašli iz krize jer je rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu bio oko jedan odsto, ali se to na vidi na standardu ljudi", rekao je Cvetković na predavanju polaznicima Škole nacionalne odbrane Vojne akademije.

       

On je kazao da je za 2010. planiran privredni rast od dva odsto, a za 2011. tri do 3,5 odsto. "Iza toga, očekuje se da se privredni rast stabilizuje na pet do šest odsto godišnje, što bi bio vrlo dobar rast", ukazao je Cvetković.

On je istakao da će pravi ekonomski oporavak nastati sa značajnijim privrednim rastom i prekidom rasta nezaposlenosti.

Premijer je podsetio da je Srbija u krizu ušla s visokom stopom nezaposlenosti, 14,5 odsto, a da je povećana tri odsto.

Strateški problem Srbije je neadekvatna struktura privrede, koja bi u većoj meri trebalo da se zasnivana na proizvodnji razmenjivih dobara, kaže on.

Cvetković je kazao da će kriza u Grčkoj imati posredne posledice po Srbiju. "Evropa neće bez rigoroznih kriterijuma otvarati mogućnost za ulazak u zonu evra. Pitanje je da li će u narednih 10 godina ikog i pustiti u zonu evra", naveo je premijer.

       

Govoreći o kursu dinara, on je istakao da problemi nisu u nestabilnosti dinara, već u postojanju dve valute i prevelikoj evroizaciji dinarskih transakcija, zbog čega Vlada radi na deevroizaciji i podsticanju dinarskih kredita i dinarske štednje.

Cvetković je podsetio da je Srbija 2008. imala platnobilansni deficit od 17 odsto BDP-a, koji je 2009. smanjen na šest odsto BDP-a -a. Budžetski deficit je 2009. bio je 4,2 odsto BDP -a, a privredni pad oko tri procenta.

Na pitanje kako Vlada pokušava da smanji troškove budžetskih korisnika i reši probleme u javnim nabavkama, Cvetković je rekao da će smanjenje troškova biti "večna tema", a da je zakon o javnim nabavkama omogućio uvid u tu oblast.

Cvetković je istakao da je opšti cilj Vlade Srbije da Srbija postane zemlja s razvijenom privredom i demokratijom i zemlja socijalne pravde. On je istakao značaj reforme u sudstvu, zakonodavstvu i profesionalizaciju vojske. “Navedeni ciljevi se ne postižu u okviru mandata jedne vlade, ali služe kao vrsta putokaza, kuda zemlja treba da se kreće”, rekao je Cvetković.