Kosovo u 2010.
Ravnoteža nemoći
Autor: Zoran Preradović
Nema nikakve sumnje da zvanični Beograd i predsednik Tadić premisu o 2010. kao godini rešenja temelje na duboko ukorenjenom uverenju da će Međunarodni sud pravde baš „pravično“ odrezati svoje savetodavno mišljenje o proglašenju Kosova kao nelegalnom aktu. Ali, kako to da za sve ove godine ideje pravde, istine, demokratije ili modernizacije nisu uspele da se omasove i široko „prime“ u međunarodnoj zajednici
"Verujem da i 2010. može biti godina rešenja", kazao je nedavno predsednik Srbije Boris Tadić na sednci Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dodajući da bi status Kosova mogao biti rešen na način koji doprinosi unapređenju regionalnih prioriteta poput članstva u Evropskoj uniji.
Nije, međutim, teško zaključiti da Tadić u ovoj nespretno sklepanoj kovanici zapravo reciklira priču o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije – borbi za očuvanje suvereniteta na Kosovu i Metohiji i čvrstom opredeljenju za evropske integracije. Da bi se izbeglo žrtvovanje drugog cilja, srpski predsednik poseže za obema stvarima istovremeno.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: