Alapis interesuje Galenika

Grčka farmaceutska kompanija Alapis SA saopštila je krajem januara da će otkupiti dokumentaciju za pretkvalifikacioni tender za kupovinu Galenike. Kompanija Alapis je podnela svu traženu dokumentaciju “kao dokaz svog interesovanja da učestvuje u fazi prikupljanja indikativnih ponuda za kupovinu Galenike”, izjavio je Džon Georgakopulos, senior direktor Alapisa i generalni direktor Šumadijaleka. Kada konsultanti Vlade Srbije, Rothschild & Cie i BNP Paribas, prihvate zahtev Alapisa, ta kompanija će kupiti odgovarajuću dokumentaciju od Vlade i detaljno razmotriti sve aspekte Galenike, rekao je Georgakopulos. Nakon toga Alapis će odlučiti da li će dostaviti ponudu. Rok za dostavljanje zahteva za otkup informacionog paketa, koji sadrži detalje o kompaniji, informacioni memorandum i uputstvo za ponuđače, jeste 19. februar, a rok za dostavljanje indikativnih ponuda za kupovinu akcija Galenike je 19. mart 2010. Ponude mogu dati investitori koji su otkupili informacioni paket, koji su u farmaceutskoj industriji poslednjih uzastopnih pet godina i koji su u finansijskoj 2008. ostvarili prihod od prodaje farmaceutskih proizvoda veći od 100 miliona evra. Uslov je i da je ukupna aktiva ponuđača na kraju 2008. bila viša od 250 miliona evra.

*

Komercijalna banka emitovala preferencijalne akcije

Komercijalna banka objavila je sredinom januara da je prodala celu 21. emisiju preferencijalnih akcija koje se mogu pretvoriti u obične bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala. Banka je izdala 479.819 akcija pojedinačne nominalne vrednosti 10.000 dinara po emisionoj ceni od 23.759 dinara po hartiji za profesionalne investitore, navodi se na sajtu Beogradske berze. Nakon upisa akcija 21. emisije u evidenciju Centralnog registra i prenosa sa emisionog na račun vlasnika, Komercijalna banka imaće ukupno izdatih 1,388 miliona akcija.
Od ukupnog broja, običnih akcija je 870.931, preferencijalnih koje se mogu pretvoriti u obične 479.819 a prioritetnih 37.351, navodi se u saopštenju i dodaje da su sve akcije pojedinače nominalne vrednosti 10.000 dinara. Vlasničkim hartijama Komercijalne banke trguje se na Beogradskoj berzi i to običnim na berzanskom tržištu, na Standard marketu, a prioritetnim na vanberzanskom tržištu metodom kontinuirane trgovine. Akcije 21. emisije ne mogu biti predmet sekundarne javne ponude na organizovanom tržištu najmanje 12 meseci od izdavanja.

*

Ikarbus se restrukturira

Agencija za privatizaciju pokrenula je 8. januara postupak restrukturiranja zemunske fabrike autobusa i specijalnih vozila Ikarbus, da bi nakon toga mogla da se sprovede privatizacija. Resturkuriranje će se sprovoditi promenama u unutrašnjoj organizaciji, otpisom glavnice duga, pripadajućih kamata i drugih potraživanja, delimičnim ili celim otpuštanjem duga, radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih prodajom kapitala ili imovine preduzeća. Ikarbusovi poverioci su Poreska uprava, Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije, Agencija za osiguranje depozita i drugi republički organi. Agencija za privatizaciju pokrenula je i postupak za restrukturiranje niškog građevinskog preduzeća “Građevinar”, da bi, potom, mogla da se sprovede privatizacija.

*

Povećanje kapitala Agrobanke

Upravni odbor Agrobanke je doneo odluku kojom je predviđena dokapitalizacija od 50 miliona evra u 2010. godini. Predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić kaže da se “u narednoj godini planira povećanje kapitala od najmanje 50 miliona evra, napominjući da ta cifra može biti i veća, ali odluku o tome treba da donese Skupština akcionara, koja predstavlja oko pet hiljada deoničara”. Antonić kaže da privreda Srbije s pravom reaguje, tražeći smanjenje obavezne devizne rezerve banaka, koja bi dovela do povećanja obima kredita realnom sektoru. On je istakao i da je protiv smanjenja obavezne devizne rezerve banaka, koja je sada 40 odsto, ukoliko se tako oslobođena sredstva banaka ne usmere u kreditiranje privrede. “Taj novac ne bi trebalo da bude usmeren u sektor usluga ili u kupovinu državnih hartija od vrednosti”, rekao je Antonić. Iznoseći rezultate poslovanja u 2009. godini, on je naveo da je bilansna suma u ovoj godini dostigla oko 500 miliona, što je u odnosu na kraj 2008. godine oko 47 odsto više. Prema podacima Narodne banke Srbije, kapital Agrobanke na kraju septembra 2009. iznosio je 16,5 milijardi dinara (oko 170 miliona evra). Najveći akcionar banke je država Srbija sa 20 odsto kapitala.

*

Imlek otkupljuje svoje akcije

Kompanija Imlek će po tržišnoj vrednosti otkupiti do pet odsto ukupnog broja sopstvenih akcija radi sprečavanja štete, objavila je mlekara na sajtu srpskog tržišta kapitala. Imlek će sopstvene akcije sticati na Beogradskoj berzi radi sprečavanja poremećaja na tržištu hartija od vrednosti, kao i štete za kompaniju, navodi se u saopštenju. Cenu po kojoj će sticati vlastite akcije, a ukupno je izdat 9,1 milion, odrediće direktor Imleka na osnovu informacija o trgovini na berzi i u skladu sa finansijskim mogućnostima kompanije. Sopstvene akcije stečene u skladu sa odlukom mlekarska industrija će otuđiti najkasnije godinu dana od dana sticanja. Akcijama Imleka na Beogradskoj berzi se trguje od aprila 2004.

*

Berza čeka akcije velikih državnih kompanija

Na Beogradskoj berzi očekuju da se u 2010. godini generalno popravi situacija na tržištu kapitala i da se na berzi pojave akcije velikih državnih kompanija. Reč je o kompanijama koje imaju veliku kapitalizaciju i posluju na sektorima atraktivnim za investitore, pre svega energetskom i sektoru telekomunikacija. “Izlaskom tih kompanija na berzu doći će do porasta tržišne kapitalizacije, ali i do ulaska novih investitora”, istakla je direktorka srpskog tržišta kapitala Gordana Dostanić. Ona je predstavljajući očekivanja na Beogradskoj berzi za 2010. kazala i da će porastom likvidnosti na tržištu, ako do toga dođe, “biti realno očekivati i konstruisanje, izradu i trgovinu novim instrumentima”, odnosno izvedenim hartijama od vrednosti. Za ovu godinu najavljene su i promene Zakona o tržištu hartija od vrednosti, podsetila je Dostanićeva i dodala da će promene, ako je suditi po nacrtu, dovesti do reorganizacije tržišta i usklađivanja sa novom regulativom, a time i regulativom Evropske unije. Dostanićeva je najavila i da će Beogradska berza u 2010. raditi na povećanju likvidnosti tržišta kroz automatizaciju funkcije market mejkinga.

*

Na Sarajevskoj berzi u 2009. promet 112 miliona evra

U 2009. na Sarajevskoj berzi (SASE) ostvaren je ukupan promet od 219,1 miliona konvertibilnih maraka (KM), 111,98 miliona evra, što čini 62,32 odsto ukupnog prometa ostvarenog na bosanskohercegovačkim berzama. Prema podacima SASE-a, iz 25.700 transakcija trgovalo se sa 19,6 miliona hartija. Akcijama kompanija trgovalo se za 10,2 miliona KM, a najtrgovanija hartija je deonica Bosnalijeka sa prometom od 9,4 miliona KM (4,8 miliona evra). Glavni indeks Sarajevske berze SASX-10, izgubio je 14,64 odsto vrednosti u odnosu na 2008. Pad od 13,95 odsto zabeležio je i indeks investicionih fondova BIFX.

*

Rast profita „Nokije“ za 65 odsto

Finski gigant mobilne telefonije „Nokija“ ostvario je u četvrtom tromesečju 2009. profit od 948 miliona evra, što je rast od 65 odsto u odnosu na isti period 2008. godine i mnogo veća cifra od očekivanja analitičara. Sa prometom 12 milijardi evra, „Nokija“ je zabeležila pad od 5,3 odsto za godinu dana, ali je rezultat ipak veći od predviđanja analitičara koje je bilo 11,2 milijarde evra, preneli su francuski elektronski mediji. U celoj 2009. godini, „Nokija“ je imala promet od 40,98 milijardi evra, što predstavlja pad od 19,2 odsto. Profit po akciji od 66 evrocenti je duplo smanjen za godinu dana i „Nokija“ će ponuditi i dividendu od 40 evrocenti po akciji.