- Nema nijedne sudske odluke koja potvrđuje rešenja Komisije, čak i kada su u pitanju banalni problemi. To samo govori o neefikasnosti države. Nije dovoljno da se donese zakon, već je bitna i njegova primena. Jer do sada je opravdanje bilo - ne postoji odgovarajući zakon. Sada imamo novi zakon i na redu je da država pruži punu podršku za njegovu efikasnu primenu.
Primena zakona je merljiva, postoje statistike, jedna od njih je na stolu EU.

Šta ona govori o položaju Srbije po pitanju monopola?
- To je procena konkurentnosti država, a jedan od faktora je antimonopolska zaštita. Na osnovu ovih faktora u toj studiji ocenjeno je da je Srbija na 132. mestu.

Ispred nje je čak i Albanija?
- Čak i Crna Gora i sve balkanske zemlje. Upravo je reč o tome - o efikasnoj primeni zakona. Zato se njegova primena mora obezbediti, a to se čini kroz jačanje institucija i podršku sudova. Ne u smislu da treba sud da potvrđuje naše nezakonito rešenje, već zakonita rešenja da procesuira.

Da li je ekonomska kriza, koja se odrazila i na poslovanje i profit tajkuna, povećala pritisak u smislu minimiziranja vašeg rada u 2009. i optužbe da zagovarate ulazak stranih investitora po svaku cenu?
- Sada više nema pritisaka te vrste. Dogodilo se nešto drugo. Pokušava se suspenzija propisa kako bi se zaštitili domaći proizvođači. U oblasti trgovine lekovima imate Zakon o javnim nabavkama koji dovoljno favorizuje domaće proizvođače, a oni su dodatno izdejstvovali da Vlada donese zakon o nabavci lekova državnih zdravstvenih ustanova isključivo od domaćih proizvođača. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi tender, na primer, i navodi isključivo domaćeg proizvođača.

Neki strani ambasadori javno su protestovali zbog monopola i blokade njihovih investicija, dok država priziva strane investicije? O čemu se radi?
- Pokušaj lobiranja domaćih proizvođača da se tržište drži zatvoreno. Upravo u ovim primerima reagovali smo na žalbu stranih investitora, prosleđujući naše mišljenje Vladi, koja ga je uputila resornim ministarstvima.

Zovete to lobiranjem, iako su neki od najjačih srpskih tajkuna ujedno sponzori političkih partija?
- Ja ga tako nazivam. Ne mogu drugačije da protumačim da Komisija donese rešenje da je Udruženje osiguravajućih kuća direktno oštetilo vlasnike motornih vozila, a da se samo nekoliko meseci kasnije donese zakon koji utvrđuje pravo udruženja da donosi takve odluke i da će ono važiti do ulaska Srbije u EU. To je više no jasan signal da postoji lobiranje.

Nema ni sniženja cena u veleprodaji, niti njihovog usaglašavanja sa regionom i zemljama EU, što potvrđuje i dalje prisustvo monopola?
- Tržišna struktura se ne može preko noći promeniti. Ona je posledica nepostojanja i neprimenjivanja zakona tokom privatizacije, kada se kupovinom firmi osvajao monopol na tržištu. Kupovane su firme i samo zbog poslovnog prostora. Za jačanje konkurencije, potrebno je da imate trgovinski lanac koji je konkurent, a gde da ga smestite kada je sav poslovni prostor privatizovan.

To je jedan od načina za blokadu konkurencije?
- Zato i nije moguće značajno popraviti tako lošu tržišnu strukturu.

Da li je „Ikea“ i problem oko zemljišta u Beogradu način da se opstruira tako moćan strani investitor kako bi se zaštitio monopol u proizvodnji nameštaja?
- „Ikea“ i nemogućnost da se dođe do zemljišta jeste primer opstrukcije i zaštita monopola. Više puta smo ukazivali na to. „Ikea“ sada može na tržište, kada je reč o maloprodaji nameštaja, jedino ako želi sama da gradi, a poznate su prepreke od zemljišta do dozvola. „Ikea“ je, zapravo, samo jedan primer zašto investicije u Srbiju dolaze tako sporo.

Da li ste zaustavili bar jedan monopol?
- Od 2005, na primer, kada je Komisija donela rešenje i zabranila koncentraciju „C marketa“ ništa se nije promenilo, a sada je 2010. godina. Neko punih pet godina koristi da bi ostvarivao monopolski položaj.

Ko su najveći monopolisti?
- Laici to gledaju sudeći po veličini, ekonomskoj i finansijskoj moći kompanije. I to ima uticaja. I u tome ima istine, ali to zavisi i od delatnosti.

U kojim delatnostima vidite monopol domaćih tajkuna?
- U trgovini, preradi poljoprivrednih proizvoda, žitarica, kao što je soja – „Viktorija oil“, čiji je jedan od vlasnika Milija Babović, u preradi mleka „Salford“, „Denjub grup“. Dominantan položaj, kada je u pitanju proizvodnja cigareta ima „Britiš Ameriken tobako“, a slede ga „Filip Moris“ i „Predrag Ranković Peconi“. U proizvodnji ulja, imamo oligo-strukturu - „Dijamant“, „Agrokor“, „Invej“. Monopol u energetici drže NIS i EPS.

Kakvu vam poruku vlast šalje preko budžeta i koliki je budžet za Komisiju?
- Trend je smanjenja javne administracije, ali trebalo bi da smo izuzetak kao telo koje je još u fazi formiranja, a to ne ide dovoljno brzo. I ove godine, kao i prethodnih, imamo problem sa usvajanjem finansijskog plana. Taj fond morao bi da se povećava. Čak je ta obaveza preuzeta prema EU, ali budžet nije povećan.

Koliko zaposlenih imate?
- Ne mnogo više od osnivanja. Oko 20. To nije dovoljan kapacitet po standardu EU za ovo tržište i broj stanovnika. Trebalo bi da nas je 80.