Neke od mera prevencije su izbegavanje pušenja i izloženosti dimu, smanjenje konzumiranja alkohola i izbegavanje preterane izloženosti suncu, pravilna i zdrava ishrana i bavljenje fizičkim aktivnostima.

Karcinom je glavni uzrok smrti u celom svetu, a procene Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da će 84 miliona ljudi umreti od te bolesti između 2005. i 2015. Svake godine, više od 12 miliona ljudi u svetu dobije dijagnozu raka, a 7,6 miliona umre od te bolesti.

U Srbiji godišnje biva otkriven neki oblik maligniteta kod 32.000 osoba, a godišnje od te bolesti umre oko 20.000 ljudi, izjavila je Ana Jovićević iz Instituta za onkologiju i radiologiju.

Ona je dodala da se broj obolelih neprekidno povećava, ali da se zdravim stilovima života i redovnim odlaskom lekaru ta bolest može sprečiti, a da je rak u 90 odsto slučajeva izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi.

   

U Pčinjskom okrugu povećan broj obolelih od raka

Broj obolelih od malignih bolesti u Pčinjskom okrugu raste od 2000. godine, ukazao je danas Zavod za javno zdravlje u Vranju.

"Od karcinoma je na 100.000 stanovnika u Pčinjskom okrugu 2000. godine bilo 199 obolelih muškaraca i 153 žene, dok je u 2007. taj broj iznosio 247 obolelih muškaraca i 198 obolelih žena", rekla je direktorka tog zavoda Eržika Antić.

Ona je na konferenciji za novinare u Vranju rekla da se uprkos tim podacima, ne može tvrditi da je uzrok tome municija sa osiromašenim uranijumom koju je NATO koristio za bombarodvanje pet lokacija na jugu Srbije 1999. godine.

"Sličan porast obolelih od karcinoma javlja se i u nekim od drugih okruga u Srbiji sa kojima smo pravili poređenje, tako da ne može da se kaže da je porast oboljenja u Pčinjskom okrugu posledica radijacije", kazala je Antić.

Fizičar u Zavodu Miroslav Simić je naveo da od 2002. do danas nisu otkriveni tragovi radioaktivnosti u 31 uzorku vode sa brda Pljačkovice iznad Vranja, koje je NATO bombardovao municijom sa osiromašenim uranijumom.

Tragovi radioaktivnosti nisu nađeni ni u uzorcima vode sa planine Sveti Ilija kod Vranja, udaljene deset kilometara od mesta koje je 1999. godine gađano municijom sa osiromašenim uranijumom, rekao je Simić.

"Nema prisustva osiromašenog uranijuma u uzorcima vode, i radijacija je u granicama prirodne, ali, da bi se napravila ozbiljnija analiza, potrebno je mnogo šire praćenje životne sredine i svega što ulazi u lanac ishrane - za šta nam je potrebna pomoć Ministarstva zdravlja, a ne samo kontrola vode", kazao je Simić.

   

Aerozagađenje u Pančevu faktor rizika za kancer

Aerozagađenje u Pančevu je faktor rizika za oboljevanje od kancera, izjavila je danas doktorka gradskog Zavoda za javno zdravlje Tanja Todorović.

I u Srbiji i u Južnobanatskom okrugu raste broj žena koje umiru od karcinoma pluća, rekla je ona povodom Svetskog dana borbe protiv raka koji se obeležava danas.

Neka istraživanja pokazuju da su izloženost azbestu, benzenu i pesticidima faktori rizika, ali se ne može sa sigurnošću reći u kojoj je meri zagađenje direktan uzrok tumora, dodala je Todorović.

Od malignih bolesti u Južnobanatskom okrugu godišnje umre do 750 osoba, od čega samo u Pančevu oko 400, saopštio je Zavod za javno zdravlje Pančevo.

"Prema broju stanovnika mi se, kao i Srbija, nalazimo u nezavidnom položaju. Imamo visoke stope i obolelih i umrlih od karcinoma grlića materice", upozorila je ona.

Navela je da građani ovog dela Banata najcešće oboljevaju od karcinoma pluća, debelog creva, dojke i grlića materice.

Bolja informisanost stanovništva o određenim faktorima rizika pojave tumora, promena navika, češća upotreba skrining testova i rano otkrivanje bolesti uticalo bi na smanjenje broja obolelih, zaključila je dr Todorović.