Odlazak u stečaj poslednja šansa za pojedina preduzeća
Žongliranje s dugovima
Autor: Olivera Bojić, Vesna Lapčić
Firmama koje osim blokiranog računa ne poseduju ništa, odgovara da budu ugašene jer će na taj način i njihovi dugovi nestati. S druge strane, u nekim društvenim preduzećima, poput Magnohroma, očekuju da će država pokrenuti proces restrukturiranja i na taj način ih održati u životu. Stručnjaci poručuju da bi automatski stečaj trebalo primeniti i na firme kojima je račun „zaleđen“ i nekoliko meseci
Pojedina preduzeća u društvenom vlasništvu koja su dospela na listu Narodne banke Srbije za automatsko uvođenje stečaja očekuju da im država „pruži ruku“ i spasi ih od nestanka, pre svega jer bi se za njih mogao naći privatni gazda, ali i zbog toga što zapošljavaju i po nekoliko stotina ljudi.
Jedan od načina da ih država izbavi jeste da se računi tih firmi odblokiraju makar na jedan dan. Takav scenario je, međutim, malo verovatan jer njihova dugovanja iznose i po nekoliko miliona evra, a teško je pronaći toliko novca za kratko vreme. Druga opcija je da Agencija za privatizaciju pokrene postupak restrukturiranja čime bi one bile izuzete od stečaja i brisanja. Treća varijanta je, kako objašnjava Luka Andrić, savetnik potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića za privredni razvoj, da se pokrene redovan stečajni postupak u sklopu kojeg se može sprovesti reorganizacija i oživljavanje kompanije, što je poželjna varijanta za sve firme koje imaju potencijal i neku budućnost na tržištu.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: