Memorandumom o saradnji u sprovođenju alternativnih sankcija utvrđena je saradnja Povereničke službe Ministarstva pravde sa preduzećima i institucijama čiji je osnivač grad Kragujevac i u kojima će se izvršavati takve kazne.

Snežana Malović rekla je novinarima u Kragujevcu da rad u javnom interesu podrazumeva društveno koristan rad koji ne vređa ljudsko odstojanstvo i ne vrši se u cilju sticanja dobiti.

Malović je rekla da se takva sankcija može izreći kao glavna kazna za laka krivična dela za koja je propisana kazna zatvora u trajanju do tri godine ili novčana kazna.

Ona je dodala da u slučaju da osuđeni ne obavi deo ili celokupnu kaznu izrečenog rada u javnom interesu, sud takvu kaznu zamenjuje kaznom zatvora.

Prema njenim rečima, u okviru Ministarstva pravde uspostavljena je Poverenička služba i do sada je završena obuka 31 poverenika koji će raditi u gradovima u kojima se sprovode alternativne sankcije.

Alternativne sankcije ne znače ublažavanje kazne niti aboliciju već eliminišu mogućnost stigmatizacije osuđenog i njegove porodice, rekla je Malović.

"Na ovaj način se ostvaruju i budžetske uštede jer svaki dan koji zatvorenik provede u zatvoru Srbiju košta minimum 1.000 dinara", istakla je ona.

Alternativne sankcije su kao deo reforme sistema pravosuđa ušle u domaće zakonodavstvo u januaru 2006. godine.

Njihova primena nije bila moguća zbog nedostatka organizacionih uslova pa su se sudovi uzdržavali od izricanja takvih kazni.

Od početka primene alternativnih sankcija u Srbiji su izrečene 93 presude kazne rada u javnom interesu i više od 40 uslovnih osuda sa zaštitnim nadzorom.