U pismu Dinkiću Junivorld predlaže da se ugovor o privatizaciji Srbija- Turista vrati na snagu i potvrde "uložene investicije" ove kompanije, a ona će odustati od međunarodnog arbitražnog postupka u Parizu, odreći se svih zahteva za pretrpljenu štetu i nastaviti rekonstrukciju pet hotela, uz "realnu mogućnost" da neki od njih uđu u sistem Holidej Ina. Agencija za privatizaciju je 30. juna 2006. poništila privatizaciju Srbija- Turista, uz obrazloženje da Junivorld "nije ispunio investicione obaveze iz ugovora", a kapital ovog niškog preduzeća prenet je Akcijskom fondu. Nakon toga je u korist Junivorlda intervenisala i ambasada SAD u Beogradu. Junivorld je na tenderu 2003. godine kupio 70 odsto društvenog kapitala Srbija- Turista za 1, 1 milion dolara, uz obavezu da u naredne tri godine investira devet miliona dolara. Preduzeće Srbija- Turist ima šest hotela i dva motela u Nišu i Niškoj Banji.

Junivorld u dopisu Dinkiću podseća da su i manjinski akcionari Srbija- Turista već više puta predlagali nadležnim organima da se spor reši kroz poravnanje, pošto su dovedeni u neugodnu situaciju zbog odluke beogradskog Višeg Trgovinskog suda, 2006. godine, kojom se zabranjuje raspolaganje ovim akcijama do okončanja međunarodne arbitraže. Američka kompanija takođe podseća da su pre poništenja privatizacije nezavisni revizor, kao i Centar za podršku privatizaciji pri istoimenoj Agenciji, konstatovali da je Junivorld "izvršavao investicione obaveze". Uz to, navodi se, većina hotela Srbija- Turista od nastanka spora ne radi ili jedva radi, započete rekonstrukcije se urušavaju, a grad Niš, sa oko 300 hiljada stanovnika, nema ni jedan pristojan hotel, osim par manjih privatnih objekata te vrste. Junivorld u dopisu procenjuje da će međunarodna arbitraža trajati do početka 2010. godine, sa neizvesnim ishodom po državu Srbiju. Pri tom podseća da su u predhodnoj međunarodnoj arbitraži, povodom poništenja privatizacije beogradskog Putnika, usvojeni skoro svi zahtevi Junivorlda, koji je kupio i ovo preduzeće.

- Nadam se da ćete razmotriti ovaj predlog koji podnosimo u dobroj veri, sa najboljim namerama i bez ikakvog prejudiciranja ishoda arbitražnog postupka u slučaju Srbija- Turista. Do okončanja arbitraže pred Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu čeka nas vrlo dug period u kojem Srbija- Turist nastavlja da propada. Ovo je "pat situacija" u kojoj svi gube, naročito grad Niš i zaposleni u Srbija- Turistu. Sporazumno rešenje je moguće ako su stranke u sporu za to voljne, to je pravilo u zakonima svih modernih država- navodi u predlogu Dinkiću vlasnik Junivorlda Ilić, koji je inače poreklom iz Niša.

Junivorld precizira da bi Agencija za privatizaciju trebalo, pre svega, da vrati ovoj kompaniji akcije koje su posle raskida ugovora predate Akcijskom fondu, "oslobodi" milion dolara koje je kompanija dala na ime garancije i potvrdi da je kompanija "investirala 6,780 miliona dolara od ugovorom predviđenih devet miliona". Junivorld bi se, pak, odrekao zahteva za naknadu štete, koja se "procenjuje na 12 miliona evra" i naknade za sudske i arbitražne postupke. Odrekao bi se i zahteva za povraćaj 96 miliona dinara na ime poreza pre privatizacije Srbija- Turista, koje je platio Junivorld umesto Agencije za privatizaciju, s tim što sada traži da se ovaj iznos uračuna u njegove investicije u Srbija- Turist.

Kako saznajemo, posle poništenja privatizacije Srbija- Turista, kompanija Junivorld se obraćala i američkoj ambasadi u Beogradu. Nekoliko dana po poništenju reagovao je tadašnji zamenik šefa misije SAD u Beogradu Roderik Mur, koji je pozvao Agenciju da umesto raskida ugovora "postigne razuman dogovor" sa Junivorldom. Nešto kasnije, avgusta 2006, ambasador SAD Majkl Polt je u pismu tadašnjem ministru privrede Predragu Bubalu izrazio "ozbiljnu zabrinutost" zbog medijskih najava da Akcijski fond planira da proda akcije Srbija- Turista pre odluke u medjunarodnoj arbitraži. Polt je istovremeno upozorio da bi Agencija trebalo da se uzdrži i od nezvanično najavljene prodaje ostrva Sveti Marko, jedne od najvrednijih nepokretnosti u vlasništvu Putnika, pre okončanja druge arbitraže koju je pokrenuo Junivorld. Tadašnji američki ambasador je naglasio da bi, ukoliko se to dogodi akcijama i imovini u Srbija- Turistu i Putniku, Vlada SAD "mogla" da interveniše preko njene Agencije za osiguranje američkih investicija u zemljama sa političkim rizikom (OPIC).

Poništenje privatizacije Srbija- Turista usledilo je nakon višemesečnih štrajkova većine zaposlenih u ovom preduzeću, koji su to zahtevali zbog "nezakonitog poslovanja i sumnjivih finansijskih poteza" novog vlasnika Ilića. Štrajkači su negirali da je on investirao u Srbija- Turist kapital koji je navodio u izveštajima. Neposredno pre poništenja privatizacije Agenciji se obratio i tadašnji gradonačelnik Niša Smiljko Kostić, koji je takođe zahtevao raskid ugovora i "pronalaženje partnera koji je investiciono sposoban da osposobi gradske hotelsko-smeštajne kapacitete". Kostić je tada zaključio da investiranja u Srbija- Turist "nisu dovoljna za osposobljavanje hotela u Nišu", a da štrajk radnika ovog preduzeća "blokira" ceo grad.

Od ambasadora do Holidej Ina

U pismu ministru za ekonomiju Dinkiću američki Junivorld obećava ubrzani završetak rekonstrukcije hotela Niš u hotel sa četiri zvezdice, kao i njegovo eventualno uključivanje u sistem Holidej Ina, sa kojim je Junivorld pre poništenja privatizacije zaključio ugovor za franšizu. Junivorld obećava i ubrzanu rekonstrukciju motela Nais, na izlazu iz Niša ka Beogradu, kao i njegovo eventualno uključivanje u sistem ekspres Holidej Ina, sa tri zvezdice, za šta su pregovori Junivorlda bili u završnoj fazi. Obećava, takođe, i rekonstrukciju dva hotela u Niškoj Banji u kvalitetan banjski hotel sa četiri zvezdice, kao i rekonstrukciju jednog od zaštitnih znakova Niša, hotela Ambasador, u "modernu poslovnu zgradu". Junivorld zaključuje da Ambasador "nema uslova da bude pravi hotel bilo koje kategorije što dokazuje i činjenica da nikad nije dobio upotrebnu dozvolu".