Doduše, zato što slabljenje dinara preti da ugrozi zacrtane okvire rasta cena za ovu godinu, a ne zato što je novi guverner okrenuo ćurak i odlučio da za prioritet postavi odbranu dinara umesto odbranu od previsoke inflacije.

Ne odgovarajući eksplicitno na pitanje „od milion dolara“ dokle kurs sme da ide, Šoškić je dao smernice. NBS mora voditi računa da zacrtana inflacija ne bude prekoračena i da ne poraste stepen nenaplativih potraživanja.

Najavljena poskupljenja osnovnih životnih namirnica, hleba i mleka, po inerciji bi mogla da poguraju ostale cene. Pride je dinar za prvih pola godine oslabio devet odsto, što je, sudeći po stručnim radovima (na koje se Šoškić poziva), inflaciju poguralo gotovo tri odsto. Istovremeno je porastao stepen teško naplativih zajmova, gotovo četiri procentna poena.

Signali

Vrag je, dakle, odneo šalu. NBS je potrošio 1,8 milijardi evra deviznih rezervi za odbranu dinara, tri puta više nego lane u istom periodu. Nije bilo dovoljno da se stvari drže pod kontrolom. Preduzeća, banke i građani, međutim, nisu prestajali da kupuju evre, što je u uslovima slabog priliva svežih deviza slabilo domaću valutu.

Zato se NBS vraća na oproban metod borbe protiv inflacije od pre krize, a to je podizanje referentne kamatne stope kako bi državne hartije bile atraktivnije kupcima, što posredno utiče i na jačanje dinara, veruje ekonomista Miroslav Zdravković.

„Podizanje referentne stope je simbolično, ali ukazuje na to da će pre doći do zatezanja nego relaksacije monetarne politike. Ne volim što se takav scenario ponavlja jer je dinar slabio, što utiče na povećanje izvoza i privlačenje stranih investicija“, smatra on.

Njegov kolega Goran Nikolić tvrdi da NBS posredno neće dozvoliti da kurs pređe kritičnu tačku.

„Preostali prostor za jačanje evra je relativno mali, još oko dva-tri procenta. U suprotnom, znatno se povećava rizik rasta inflacionih očekivanja i znatniji rast cena uvoznih repromaterijala i robe (i time ukupne inflacije). Zato sad možemo da očekujemo usporenje pada dinara“, kaže Nikolić i dodaje da je normalno da će firme iz finansijskog sektora kupovati evre ako očekuju da dinar nastavi da pada.

Konačno, povećanje referentne kamatne stope je dobra mera koju je bankarski sektor manje-više očekivao, smatra članica Izvršnog odbora Societe Generale banke Sonja Miladinovski. „Povećanje referentne kamatne stope će, između ostalog, pozitivno uticati na kretanje deviznog kursa u smislu njegove dalje stabilizacije“, kaže ona.

Nakrivo nasađen sistem

Prethodnih meseci, glavni „krivci“ za slabljenje dinara bili su preduzeća, banke, ali i građani koji intenzivnije kupuju evre. Firme su za prvih pola godine morale da vrate više od 300 miliona evra kredita pozajmljenih iz inostranstva. Menjači beleže veću tražnju za evrima u junu i julu ove godine.

Nadalje, banke od početka godine smanjuju svoje kratkoročne obaveze prema maticama i istovremeno se povlače iz državnih (repo i trezorskih) papira. Od januara prošle godine koeficijent korelacije zaduživanja banaka iz inostranstva i stoka državnih zapisa bio je 0,897, što znači da su banke iz inostranih kredita kupovale državne hartije.

Miroslav Zdravković podozreva da je vrlo verovatno da kratkoročni tokovi novca između matica i filijala stranih banaka utiču na oscilacije vrednosti evra. Kad obaveze banaka rastu, evro slabi i obratno. Ako je to tačno, privreda i građani trpe štetu od takvih „tržišnih“ signala. Zdravković stoga smatra da bi zakonski trebalo regulisati namene i uslove pod kojima je moguće kratkoročno prekogranično zaduženje banaka, kako se ne bi dovodila u sumnju podudarnost kretanja kursa evra prema dinaru s kratkoročnim deviznim tokovima bankarskog novca.

Prema njegovom mišljenju, narednih meseci možemo očekivati suprotan trend zbog toga što će kamatne stope na državne hartije rasti. Već u junu ove godine banke su se više zadužile nego u prethodnom mesecu (540,4 milijardi dinara, prema 520,3 milijardi), ali i više ulagale u trezorske zapise, premda je ukupan stok državnih hartija bio niži nego mesec ranije, 241,7 milijardi dinara prema 257 u maju.

Nekadašnje obuzdavanje inflacije te posledično jačanje dinara nije bilo nimalo jeftino. NBS je objavio da je tokom 2007. utrošeno 142,5 milijardi dinara, što za kamatu na repo-hartije (10,5 milijardi dinara), što za kamatu na blagajničke zapise (132 milijardi). Pride je privremeno povučeno 115 milijardi dinara kroz obavezne rezerve banaka. Tako je pre tri godine 70 odsto depozita bankarskog sektora bilo kod NBS-a kroz obaveznu rezervu, repo-operacije i međubankarske kredite, dok je prihod od kamata na repo-operacije premašio petinu kamatnih prihoda sektora. Uz to, valja imati na umu da ne samo što NBS plaća kamatu od dva odsto za mrtav novac u obaveznim rezervama, nego i građani plaćaju kroz skuplje kredite.