Saradnik Instututa Mlađen Kovačević ocenio je da je izvestan veliki pad BDP-a i da bi taj pad mogao biti ublažen potenciranjem razvoja poljoprivredne proizvodnje. “Da bi se sanirala kriza potrebno je stimulisati razvoj poljoprivrede i tako što će se preko javnih radova i NIP-a revitalizovati sistemi navodnjavanja”, rekao je Kovačević.

Kovačević smatra da se treba više angažovati na pravnom jačanju poslovnog ambijenta i stimulisati strane grinfild-investicije, a jedna od preporuka je i uvođenje restrikcija pri uvozu robe široke potrošnje, što svojim članicama dozvoljava i Svetska trgovinska organizacija.

"Nelikvidnost je dostigla enormne razmere, broj zaposlenih iz meseca u mesec se smanjuje, malo se investira, a sve je veći broj preduzeća koja imaju teškoće u servisiranju spoljnih dugova", naveo je Kovačević.

Ekonomista Danijel Cvetićanin ocenio je da su sve mere Vlade intervenicionističkog karaktera, počev od toga da se novcem poreskih obveznika subvencionišu kamate banaka, pa do toga da država iz svoje kase plaća zapošljavanje 10.000 pripravnika. "Privatnici tako postaju instrument države, a država sama određuje ko sve to može da radi", naveo je on.

Ljubomir Madžar je ocenio da je Srbija imala ugrađenu krizu u sistem i da je samo pitanje kada bi je pogodila. Prema njegovim rečima, jedna od osnovnih konceptualnih grešaka ekonomske politkike bila je ta što je značajan deo investicija finansiran prilivima iz inostranstva koji nisu bili dugoročno održivi. “Našu Vladu slabom u borbi s krizom čini i njen koalicioni karakter jer često biva u situaciji da određene tzv. kombi-stranke ucene Vladu”, ocenio je Madžar.