Sudeći prema izjavi Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije i predsednika Nacionalnog saveta za konkurentnost cilj je da se do 2011. godine Srbija nađe među 70 najkonkurentnijih zemalja(reč je o zemljama koje privlače najveće investicije i beleže najniže stope nezaposlenosti...)Ali, da put do konkurentne privrede i izlaska na tržište Evropske unije nije lak pre svega zbog skupih kredita i carinskih barijera koje otežavaju izvoz, na to su na sastanku sa premijerom Mirkom Cvetkovićem ukazali privrednici Srbije.
Nikola Pavičić, generalni direktor Sintelona iz Bačke Palanke, smatra da bi Vlada trebalo da usvoji mere ekonomske politike, koje bi uticale na popravljanje privrednog ambijenta, dok se od privrednika očekuje da nađu starteškog partnera u Evropi, koji bi mogao da im prokrči put do evropskog tržišta.
- Bar 1.000 firmi (velikih, srednjih, ali i malih) trebalo bi da pronađu odgovarajućeg strateškog partnera, koji će im „doneti“ adekvatan proizvod, jer bez toga su uzaludne sve priče o izvozu. Ilustracije radi izvoz Sintelona 2001. godine iznosio je 20 miliona evra, a ove godine će iz Bačke Palanke u svet otići roba vredna 150 miliona evra. Očigledno je, dakle, da smo strateškim partnerstvom sa Tarketom, vodećim proizvođačem podnih obloga, dobili ono što nam je nedostajalo - poziciju na tržištima, atraktivan proizvod, dobru organizaciju. Ove godine vrednost realizovane proizvodnje premašiće 800 miliona evra, a 2001. godine iznosila je „samo“ 150 miliona. Treba takođe naglasiti da to nije recept samo za velike firme nego i za ostale. Jer, danas u Evropi ima na hiljade preduzetnika koji razmišljaju da izmeste poslovanje u neko drugo, sigurnije okruženje. Srbija je postala politički stabilna zemlja i mogla bi da bude baš ta poželjna destinacija, kaže za Danas Pavičić, podsećajući na primer Sintelona koji je 2001. godine ostvario izvoz vredan 20 miliona evra, a ove godine iz Bačke Palanke će u svet otići roba vredna 150 miliona evra.
Naš sagovornik ističe da je najvažnije pružiti podršku firmama koje imaju proizvod za strano tržište, a to se, između ostalog, može učiniti kroz smanjenje poreza na profit, zarade, što su potezi koji najmanje koštaju državu, ali su stimulativni za preduzeća.
Slobodan Vučićević, predsednik Upravnog odbora kompanije Droga Kolinska, tvrdi da konkuretnost srpske privrede može da bude podignuta na viši nivo. „Od države se očekuje da obavi svoj deo posla na prilagođavanju poslovnog ambijenta potrebama stranih investitora i privlačenju investicija, a to znači da im ponudi odgovarajuću infrastrukturu i da obezbedi povoljne makroekonomske uslove za poslovanje“, kaže Vučićević, dodajući da je firmama potrebna nova tehnologija i efikasniji upravljački menadžment.
Generalni direktor Imleka Slobodan Petrović u izjavi za Danas potvrdio je da investicioni fond Salford od 2003. godine intenzivno radi na restrukturiranju firme i da bi naredne godine taj posao trebalo da bude okončan.
- Do sada je obavljena integracija mlekara, kao i podela posla, odnosno proizvoda. Osim toga, smanjen je broj zaposlenih, povećana je efikasnost i okončano investiranje u distribuciju mleka, tzv. hladni lanac ... Ipak, najveća investicija je ulaganje u sirovinski sektor, odnosno proizvodnju kvalitetnog mleka. To znači da Salford nastoji da proizvodnja bude efikasna i na evropskom nivou kad je reč o kvalitetu, ali i da proizvodi kompanije budu konkurentni na tržištu EU. Očekujemo da ti poslovi naredne godine budu okončani i da kompanija bude spremna za tržišnu utakmicu - kaže Petrović, dodajući da vrednost investicija ove i sledeće godine premašuje iznos od 40 miliona evra, a Salford je od 2003. godine investirao oko 70 miliona evra u mlekare, a 50 miliona u podizanje kvaliteta sirovinske baze. Naš sagovornik podseća da su značajna sredstva investirana u kompanije Knjaz Miloš i Bambi - Banat, kako bi bile spremne za tržišnu utakmicu.
Apsurdi
- I Srbija bi po uzoru na Evropsku uniju trebalo da podstiče proizvođače, jer u suprotnom nema ni govora o podizanju nivoa konkurentnosti. Ilustracije radi, ako izostanu državni podsticaji farmerima u Srbiji koji proizvode mleko, mlekare u EU, koje mogu da računaju na subvencije države, otkupljivaće jeftinije mleko i samim tim biće konkurentnije. Očekujemo i da kurs dinara bude realan. Jer, ne mogu da razumem da vrednost evra sa 87 dinara u 2006. godini padne na 77 dinara, mada je inflacija u Srbiji tri, pa i četiri puta veća nego u EU. Apsurdno je, dakle, da se preko kursa rešava problem inflacije i to nauštrb konkurentnosti privrede. Da je evro postepeno dostigao vrednost od 90 ili 100 dinara imali bismo možda veću inflaciju, ali ne bismo izgubili 12 odsto vrednosti ovogodišnjeg izvoza - komentariše za Danas Slobodan Petrović, generalni direktor Imleka.