Agrobanka zaradila 1,26 milijardi

Uprkos svetskoj finansijskoj krizi u 2009. Agrobanka je ostvarila dobit od 1,26 milijardi dinara, saopšteno je iz banke. Ukupna bilansna suma Agrobanke na kraju prošle godine premašila je 59 milijardi dinara što je rast od 49 odsto u odnosu na 2008. U prošloj godini kapital Agrobanke je povećan za 1,2 milijarde dinara, ili 8,3 odsto, a ostvarena dobit je dobar rezultat s obzirom na otežane uslove poslovanja, navodi se u saopštenju. Na kraju 2009. ukupni depoziti Agrobanke bili su veći od 40 milijardi dinara, 77 odsto veći nego na kraju 2008. Rast depozita omogućio je povećanje plasmana za gotovo 11 milijardi dinara ili 43 odsto i oni su krajem prošle godine dostigli 36,2 milijarde. Ukupna štednja u prošloj godini povećana je za više od 100 miliona evra i iznosi oko 250 miliona, navodi se u saopštenju banke.

Komercijalna u plusu dve milijarde

Komercijalna banka ostvarila je prošle godine dobit pre oporezivanja od 2,05 milijardi dinara, saopšteno je iz banke. To je pad od oko 27 odsto u odnosu na neoporezovanu dobit iz 2008. od 2,81 milijardu dinara. Prošle godine Komercijalna banka je zabeležila prihod od kamata od 14,7 milijardi dinara prema 10,9 milijardi godinu dana ranije. Prihodi od naknada i provizija istovremeno su premašili četiri milijarde dinara i bili su milijardu veći nego 2008. U 2009. su smanjeni rashodi po osnovu otpisa plasmana i rezervisanja na 1,36 milijardi dinara sa 1,52 milijardi u 2008. Ukupna aktiva Komercijalne banke bila je na kraju prošle godine 205,25 milijardi dinara prema 170,86 milijardi na kraju 2008.

Profit Sojaproteina

Kompanija Sojaprotein u 2009. ubeležila je neto dobit od 488,22 miliona dinara, što je rast u odnosu na 407,10 miliona godinu dana ranije, objavljeno je iz kompanije. Bečejski proizvođač soje je u prošloj godini ostvario poslovni prihod od 16,44 milijarde dinara što je pad sa 19,19 milijardi u 2008. U padu je i prihod od prodaje sa nešto više od 19 milijardi dinara u 2008. na prošlogodišnjih 15,94 milijarde. Prošlogodišnji rashodi Sojaproteina, jednog od vodećih prerađivača soje u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, dostigli su 14,92 milijarde dinara dok su 2008. godini bili 17,25 milijardi. Bečejska kompanija se bavi preradom soje ali i poljoprivrednom proizvodnjom, skladištenjem, prometom na veliko i malo, otkupom poljoprivrednih proizvoda, izvozom i uvozom. Većinski vlasnik je Victoria Group sa udelom u vlasništvu od bezmalo 63 odsto.

Pala dobit Vitala

Vrbaška uljara Vital koja posluje pod kontrolom zemunskog Inveja objavila je značajan pad prihoda u protekloj poslovnoj godini te veliku korekciju neto rezultata. Ova kompanija ostvarila je poslovne prihode u protekloj godini na nivou od 4,38 milijardi dinara što je pad od 25 odsto u odnosu na 2008, dok je neto dobit iznosila 30,5 miliona dinara, skoro 95 odsto manje. Poslovni dobitak kompanije bio je više nego solidan i iznosio je 561,2 miliona dinara, ali je znatno umanjen usled, pre svega, visokih ostalih rashoda.

Obveznice Baninija

Kompanija Banini emitovala je treću emisiju kratkoročnih obveznica bez javnog poziva vrednosti 100 miliona dinara, saopšteno je na sajtu Centralnog registra za hartije od vrednosti. Kako se navodi u izveštaju, kikindski konditor prodao je 10.000 obveznica po 10.000 dinara sa rokom dospeća od 90 dana i uz kamatnu stopu od devet odsto. Obveznice sa valutnom klauzulom dospevaju na naplatu 16. juna 2010. Generalni direktor Baninija Radojko Stanić rekao je da će prikupljeni novac ova kompanija iskoristiti za servisiranje dugova. “Obveznice smo emitovali da bismo restrukturirali neke kratkoročne obaveze po povoljnijim uslovima”, onjasnio je Stanić. Banini spada u red većih domaćih konditora a rast u proteklim godinama je u velikoj meri finansirao putem kredita i spada u jednu od zaduženijih kompanija na domaćem tržištu. Većinski vlasnik ove kompanije je firma Banini Trade koju kontroliše Stanić.

Morgan Stenly prodavao Imlek

Beogradska mlekara Imlek sredinom marta bila je najprometnija hartija iz realnog sektora nakon što je najveći manjinski akcionar ove kompanije, investicioni fond Morgan Stanley, rešio da smanji poziciju u ovoj kompaniji, kažu u brokerskoj kući Sinteza Invest Group. Najveći deo akcija ovaj fond specijalizovan za tržišta u razvoju sticao je neposredno pred eskalaciju krize u septembru 2008. na nivou od 1.700 dinara. Na strani kupca Imlekovih akcija u tom periodu najčešći je bio austrijski Erste&Steiermarkische. Imlek još uvek nije objavio poslovne rezultate za 2009. a očekuje se da je i u protekloj godini kompanija zabeležila rast poslovnih prihoda. Po ceni od 1.380 dinara tržišna kapitalizacija Imleka iznosi 12,56 milijardi dinara odnosno 126 miliona evra.

Dokapitalizacija Velefarma

Kompanija Velefarm planira da poveća kapital firme novom emisijom akcija, odlučeno je na vanrednoj Skupštini akcionara održanoj krajem februara. U izveštaju koji je objavljen na sajtu Beogradske berze navodi se da će Upravni odbor kompanije najkasnije do kraja godine precizirati obim i vrednost emisije. U suprotnom, kompanija će odustati od dokapitalizacije, navodi se.

Energoprojekt preuzima PIM?

Kompanija Energoprojekt holding zainteresovana je za kupovinu preduzeća za vodne puteve Ivan Milutinović za koje je spremna da izdvoji od 10 do 20 miliona evra, rekao je Miodrag Zečević, predsednik Upravnog odbora Energoprojekt holdinga i dodao da je zahtev za preuzimanje već upućen Agenciji za privatizaciju, kao i da je sa tim upoznato preduzeće za vodne puteve. ”PIM Ivan Milutinović je interesantno za dopunjavanje naše korporativne strukture i delatnosti i zato smo se obratili državi molbom da budemo uključeni u dalji proces privatizacije. Za sada nismo dobili odgovor, a preuzimanje preduzeća bismo finansirali iz sopstvenih sredstava. Moja najgrublja procena je da je reč o investicij od 10 do 20 miliona evra u šta nije uračunato ulaganje u restrukturiranje preduzeća”, rekao je Zečević. On je dodao da ne može sa sigurnošću da tvrdi da li je moguće menjanje vlasničke strukture Energoprojekt holdinga jer to zavisi od svakodnevnih kretanja na berzi. Ako bi se država oglasila sa željom da proda svoj paket akcija, onda bismo razmatrali tu ponudu, ali za sada nema konkretnih planova na tom polju. Fond PIO i Akcijski fond imaju 35 odsto akcija.

Manji prihod Informatike

Beogradska Informatika, koja je protekle godine došla u centar pažnje investicione javnosti kada je JP Srbijagas dokapitalizacijom postao najveći akcionar ove informatičke kuće, objavila je razočaravajuće poslovne rezultate za 2009. Kompanija je prihodovala prošle godine 1,1 milijardu dinara, oko 30 odsto manje u odnosu na 2008. I neto dobit od 2 miliona dinara u padu je u odnosu na 123,1 milion dinara iz 2008. Iako beleži gubitke iz redovnog poslovanja kompanija je objavila minimalan pozitivan rezultat budući da su izostali visoki ostali prihodi.