:
-0,36%
0,90%
Hedžovanje deviznog rizika
Ranjivost bez zaštite
Autor: Snežana Krivokapić
Foto: Dragan Milošević
Malo što ne znaju da su izloženi deviznom riziku, delom što nisu ni čuli za mehanizme zaštite, ponešto što bi da ućare na kursnim razlikama, tek na prste se mogu nabrojati privrednici u Srbiji koji fiksiraju kurs na dan plaćanja. Tako se lane, u sred najvećeg slabljenja dinara otkad je evro uveden, svega tri odsto ukupnih deviznih transakcija u zemlji odnosilo na terminsku kupovinu deviza
„Znao sam da banke u svetu nude terminsku kupovinu deviza, ali ne da to hoće da rade i domaće. Nijedna nam banka nije ponudila tu uslugu, niti sam čuo od bilo kojeg kolege da koristi takav mehanizam“, kaže za Bankar Slobodan Petrović, direktor kompanije Salford u čijem sastavu posluju Imlek, Bambi i Knjaz Miloš.
Sad kad zna, ta kompanija će koristiti takvu mogućnost, tim pre što oko 20 odsto robe izvozi na tržište zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, što im obezbeđuje stabilan priliv deviza za uvozne potrebe ili otplatu kredita. Petrović usput dodaje i da je dinar „nerealno jak“, zbog čega je inostrana roba jeftinija, pa bi evro trebalo da bude jači. U tom se pogledu ne slaže sa većinom privrednika koji mole, a bogami i prete da Centralna banka interveniše i spreči ovoliko klizanje kursa.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: