Sudeći po reakcijama na socijalnim mrežama i forumima, nikad više ljudi nije manje verovalo da će ikad na računu imati obećanih hiljadu evra. Iz revolta je sve više predloga da se odštampa nova novčanica od 1.700 dinara (suma podeljena građanima iz dosadašnjih privatizacija) na kojoj bi se našao lik ministra Dinkića.

Rano je još međutim suditi koliko će vredeti akcije ostalih kompanija, ali je sasvim izvesno da hartije iz Akcionarskog fonda neće mnogo pomoći da se „dobaci“ do dve obećane ljubičaste sa evro predznakom.

Prema predlogu zakona koji poslanici trenutno razmatraju, u Akcionarski fond će preći imovina sadašnjeg Akcijskog fonda i Privatizacionog registra, što je oko 29 milijardi dinara. Taj će se Fond pripojiti Agenciji za privatizaciju i njime će upravljati Savet koga čine predsednik i četiri člana, koje bira i razrešava ministar.

Faktički on će funkcionisati kao zatvoreni investicioni fond koji će emitovati sopstvene hartije na osnovu imovine, s tim što građani neće dobijati akcije pojedinačnih preduzeća već objedinjene akcije oko 1.600 preduzeća koliko će ih se u Akcionarskom fondu naći.

Građani će akcijama koje dobiju na berzi moći da trguju odmah čim ih dobiju.

 

Sam Fond, nakon što proda akcije nekih preduzeća i skupi određenu svotu novca, pozivaće građane da od njih otkupi sopstvene akcije. Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, očekuje da vrednost akcija fonda nominalno bude oko 50 evra.

Imovinu budućeg Fonda, kako kažu u Agenciji za privatizaciju, čine i manjinski paketi preduzeća poput Duvanske industrije Niš i Vranje, Tigra, Energoprojekta, Simpa. S druge strane, tu su i preduzeća koja u dosadašnjem procesu privatizacije nisu dobila kupca, kao i privatizovana preduzeća sa čijim vlasnicima je država raskinula kuporodajni ugovor i vratila ih pod svoje okrilje.

Miodrag Zec, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da nije siguran da će „ijedan investitor biti zainteresovan da kupi akcije onih firmi koje niko do sada nije želeo“.

Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza invest grupe, sumnja da će sa ovim nivoom transparentnosti u upravljanju, država doživeti veliki uspeh. „Ne mogu se problemi rešavati s kraja. Ne vidim u čemu se ovo rešenje razlikuje od dosadašnjeg Akcijskog fonda“, kaže Gujaničić zaključujući kako je eventualnu trgovinu akcijama (jedinicama) ovog fonda teško zamisliti. Prema njegovom mišljenju, u Privatizacionom registru se nalaze hartije Duvanske industrije Niš za koje bi samo Philip Morris bio zainteresovan.

Takođe, u Akcijskom je fondu 33,3 odsto udela u Energoprojektu, što bi prema Gujaničiću mogle biti jedine utržive i likvidne akcije.