Ekonomisti i privrednici: Kontrolisati cene, kurs i povećati zaposlenost
17. jun 2010. | 15:51
Izvor: Emg.rs
Čelni ljudi Poslovnog kluba Privrednik, Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista predlažu da jedan od glavnih ciljeva monetarne politike bude usklađivanje kursa sa stopom inflacije.
Prema rečima Dragana Đuričina, novi monetarni model mora da zadovolji tri cilja: kontrolu cenu, kontrolu kursa i povećanje zaposlenosti. Kontrola kursa, prema njegovim rečima ne znači da on treba da bude fiksni nego da se usklađuje sa stopom kretanja inflacije.
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije je istakao da je srpskim privrednicima neophodna razvojna banka koja bi finansirala dugoročni razvoj infrastrukture, poljoprivrede i ostalih strateških grana. „Ostale centralne banke su već primenile taj model, uložile novac u privredu i pokrenule talas investicija. Domaćim privrednicima su potrebni dugoročni krediti sa povoljnijim kamatama i to se može postići dokapitalizacijom Fonda za razvoj, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) i oslobađanjem kapitala, preko obaveznih rezervi, u komercijalnim bankama“, istakao je Spasojević.
Govoreći o merama, Branislav Grujić, predsednik kluba Privrednik je istakao kako su one „odgovor predsedniku Tadiću na njegove primedbe“. „Primedbe koje je predsednik uputio su dobronamerne. Ovo jeste naš konstruktivan odgovor na njih. Shvatili smo gde su problemi i nismo samoživi, ne gledamo samo sopstveni interes“, istakao je Grujić.
Branislav Grujić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik, Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora i Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije uputili su 9. juna predsedniku države Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i predsedniku Saveta NBS Dejanu Šoškiću predloge koji sadrže dve grupe mera - ofanzivne strategijske i defanzivne taktičke mere.
Do danas nisu dobili nikakav odgovor od zvaničnika na svoje predloge.
U pismu se konstatuje da je „u dosadašnjoj borbi sa krizom vlada uspela da napravi preokret, ali da stopa rasta bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto za 2010. nije dovoljna da se nadoknadi pad od četiri odsto bruto proizvoda u 2009. ”
Grujić, Spasojević i Đuričin konstatuju da „ostaje pitanje kada će Srbija da uspostavi privredni model koji će nadoknaditi gubitak trećine BDP-a i tri petine industrijske proizvodnje tokom tranzicione depresije” i pitaju se „kada će da krene putem održivog razvoja i dostizanja EU zahvaljujući propulzivnom privrednom ambijentu i reindustrijalizaciji”.
U okviru ofanzivnih strategijskih mera, privrednici predlažu razvoj novog privrednog modela sa proinvesticionom logikom. Takođe se navodi da "energizovanje" investicija treba da obuhvati tri paralelna koloseka - investicije u infrastrukturu, investicije u mrežne tehnologije (energetiku i telekomunikacije) i investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede.
"Srce nove srpske privrede treba da čini monetarni model čiji je zadatak da ispuni tri cilja: stabilnost cena, stabilnost deviznog kursa, smanjenje nezaposlenosti", navodi se dalje.
Istaknute su i defanzivne taktičke mere, koje bi obuhvatile "Centar za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja, program privlačenja međunarodnih kompanija da svoja sedišta lociraju u gradove Srbije (na primer, u Beograd i Novi Sad) i završetak „giljotine propisa”, primena mera Saveta za konkurentnost i primena predloga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u vezi sa energizovanjem lokalnog ekonomskog razvoja".
„Jedno je sigurno, pored ekspertske elite u državnoj administraciji i javnom sektoru kao i preduzetničke elite u privredi i nauci, za izlazak iz krize je potrebna i politička elita koja razume trendove, ima jasnu viziju izlaska iz krize i koristi sve raspoložive potencijale za te svrhe delujući kao katalizator korisnih i održivih promena”, kaže se u pismu upućenom Borisu Tadiću, Mirku Cvetkoviću i Dejanu Šoškiću.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: