Ovaj dogovor, prema izvorima zasedanja lidera EU, treba da smiri nedoumice na svetskim berzama i finansijskim tržištima oko razmera budžetskih manjkova i državnih dugova članica Unije.

Ovo se posebno odnosi na Španiju, za koju su kolale glasine da bi, poput Grčke, mogla posegnuti za desetinama milijardi pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda da bi se popunili budžetski manjkovi i platili dospevajući španski državni krediti.

Zemlje evropske dvadesetsedmorice su prihvatile da se od 2011. u institucijama EU razmatraju predlozi nacionalnih budžeta, s tim što bi se zemlje koje "probiju" dozvoljene granice budžetskih troškova kažnjavale, a one koje budu disciplinovane mogu računati na "dodatne podstreke".

Tu se u prvom redu imaju na umu šesnaest zemalja koje koriste evro i moraju da poštuju tzv. "pakt stabilnosti evra", koji nalaže da budžetski deficiti ne smeju biti veći od tri odsto bruto domaćeg godišnjeg proizvoda, kao i da javni dug ne može premašiti 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok inflacija mora biti na proseku tri najniže stope inflacije u evrozoni.

Prema načelnom dogovoru vođa EU, čije će mehanizme do kraja meseca predložiti Evropska komisija, finansijski nedisciplonovane članice evropske dvadesetsedmorice bi bile kažnjene tako što bi im uskratila inače zamašna sredstva iz fondova i budžeta EU.

Evropski lideri treba da usvoje i strategiju postojanog ekonomskog rasta i otvaranja radnih mesta, utemeljenu na inovacijama, osvajanju visokih tehnologija i zaštiti prirodne sredine, a pozvani su i da ojačaju ekonomsku uniju EU i time odbrane sistem evra.

Reč je o strategiji razvoja "Evropa 2020" koju je izradila Evropska komisija.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i špansko predsedništvo Unije su zatražili da se posle opsežnih mera odbrane poljuljane zone evra, uz "Evropski stabilizacioni mehanizam" i fond od 500 milijardi evra, sada osnaži i ovaplodi ono što po Lisabonskom sporazumu o funkcionisanju Unije predstavlja "ekonomska unija" evropske dvadesetsedmorice.

Barozo je želeo da naglasi da takvom ekonomskom unijom rukovodi Evropska komisija, kako je utvrđeno Lisabonskim sporazumom, odnosno da "ekonomskom vladom EU" rukovodi Komisija u Briselu.

Barozo je time jasno ciljao na najnoviji dogovor nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija da se ne samo u evrozoni koju čine 16 članica Unije koje kao valutu koriste evro, već i u celoj EU preko već usvojenih mehanizama jako zaoštri nadzor i spreče neopravdani budžetski manjkovi i veliki državni dugovi.

 

"Ekonomska vlada" kao spas

Time je, izgleda, na pomolu i rešenje temeljite rasprave o tome da li će samo zemlje zone evra dobiti neku vrstu "ekonomske vlade", koju je tražila prvenstveno Francuska i koja bi omogućila da se usaglašenom ekonomskom, poresko-budžetskom politikom zemalja evrozone, uvede i ekonomska, pored monetarne unije u koju su uključene države sa zajedničkom valutom evrom.

Nemačka kancelarka Merkel, iako zdušno podržava strogi nadzor budžetskih izdataka i javnih dugova, bila je mišljenja da "ekonomska unija", odnosno "vlada" mora obuhvatiti sve zemlje EU, a ne samo šesnaest članica evrozone.

Berlin želi da se prvenstveno u ceo politički pothvat i mehanizam usaglašavanja ekonomskih politika uključe Poljska i Švedska kao vodeća država među ekonomski veoma razvijenim i bogatim skandinavskim zemljama.

Stvaranje "ekonomske vlade" u zoni 16 zemalja evra bi, tumače evropski analitičari, ne samo po uverenju Berlina, stvorilo "Evropu u dva kruga", pa i podelu na "zbijeniji" jug i pomalo sam sebi prepušten sever EU.

Kancelarka Merkel i predsednik Sarkozi su u ponedeljak uveče saopštili da su se dogovorili oko daleko strožeg nadzora budžetskih i javnih troškova u EU i stvaranju, odnosno jačanju "ekonomske vlade" u ravni svih 27 zemalja Evropske unije.

"Ekonomska vlada" EU bi trebalo da stupi na scenu verovatno najesen.