Britanski premijer Dejvid Kameron je uoči samita koji se završava posle podne rekao novinarima da će njegova zemlja preuzeti veoma aktivnu ulogu u EU i poručio da Unija mora da se usredsredi na "suštinska pitanja, a ne na pitanja reformi".

Nemačka kancelarka Angela Merkel potvrdila je uoči samita da njena zemlja ali i Francuska podržavaju uvođenje novih i oštrijih poreza u finansijskom sektoru.

Predsednik konfederacije evropskih sindikata Džon Monk strahuje da će kresanje budžeta izazvati veću recesiju i kaže da je potrebno naći druge načine za izlazak iz krize, uključujući smanjenje troškova države.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i špansko predsedništvo Unije su u sredu u raspravi o strategiji razvoja "Evropa 2020" istakli su da posle opsežnih mera odbrane poljuljane "zone evra", sada treba osnažiti ono što po Lisabonskom ugovoru predstavlja "ekonomska unija" evropske dvadesetsedmorice.

Barozo je želeo da naglasi da takvom ekonomskom unijom rukovodi Evropska komisija odnosno da "ekonomskom vladom EU" rukovodi Komisija u Briselu.

Barozo je time jasno ciljao na najnoviji dogovor Merkelove i francuskog predsednika Nikole Sarkozija da se ne samo u "evrozoni", koju čine 16 članica Unije, već i u celoj Evropskoj uniji preko već usvojenih mehanizama jako zaoštri nadzor i spreče neopravdani budžetski manjkovi i veliki državni dugovi.

Time je, izgleda, na pomolu i rešenje temeljite rasprave o tome da li će samo zemlje zone evra dobiti neku vrstu "ekonomske vlade", koju je tražila prvenstveno Francuska, i koja bi omogućila da se usaglašenom ekonomskom, poresko-budžetskom politikom zemalja "evrozone", uvede i ekonomska, pored monetarne unije u koju su uključene države sa zajedničkom valutom evrom.

Ali je kancelarka Merkel, iako zdušno podržava strogi nadzor budžetskih izdataka i javnih dugova, bila mišljenja da "ekonomska unija", odnosno "vlada" mora obuhvatiti sve zemlje EU.

Nemačka smatra da se zato u ojačanu "ekonomsku uniju" i vladu, kojom će rukovoditi Evropska komisija uz snažniji upliv vlada 27-orice, moraju uključiti i Poljska, kao i posebno skandinavske zemlje koje nisu u "zoni evra", a ekonomski su veoma razvijene i bogate.

Stvaranje "ekonomske vlade" u zoni 16 zemalja evra bi, tumače evropski analitičari, ne samo po uverenju Berlina, stvorilo "Evropu u dva kruga", pa i podelu na "zbijeniji" jug i pomalo sam sebi prepušten sever EU.

Vođi EU danas, prema nacrtu zaključaka njihovog zasedanja, treba da usvoje ciljeve strategije razvoja do 2020, što pored postojanog rasta, otvaranja novih radnih mesta i "zelene privrede", mora smanjiti stopu siromaštva i dati snažan podstrek daleko većem ulaganju u istraživanje i razvoj, uz obaveze koje svaka od članica Unije mora preuzeti da bi se ostvarili ti ciljevi.