Oni se, prema rečima Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova, sumnjiče da su pri nabavci citostatika za potrebe Instituta dobijali novac od predstavnika farmaceutskih kuća koje distribuiraju citostatike u Srbiji, kako bi favorizavali nabavku i potrošnju lekova tih kompanija. U koruptivnim poslovima su, preme navodima policije, lekarima u vidu mita farmaceutske kompanije dale više od milion evra, a policija je dokaze prikupljala 14 meseci. Na ionako “zapaljivu” temu, vatru je dolilo Dačićevo pojašnjenje da su „osumnjičeni propisivali više lekova nego što je trebalo pacijentima da bi potrošnja tih lekova bila veća i kao bi dobijali više novca“.

Ova dopuna, koju je sam Dačić kasnije ublažio, nije se mogla protumačiti drugačije nego da su lekari davali pacijentima, uključujući i decu, više citostatika da bi ih brže potrošili što je dalo potpuno drugačiju dimenziju priči o korupciji. Te tvrdnje demantovane su vanrednim inspekcijskim nadzorom koju je sprovelo Ministarstvo zdravlja, a koji je pokazao da nije bilo prekoračenja doza i kršenja kliničkih procedura. U tvrdnje o “predoziranju“ citostatika, i pre objavljivanja nalaza inspekcije, sumnjali su u Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR), iako o tome ne odlučuje pojedinac, već konzilijum lekara, kao i zbog toga što je teško da se takve promene ne primete kod dece.

Takođe, i u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da se lekari obično žale da imaju manje citostatika, jer je osiguranje restriktivno u odobravanju indikacija. “Bogatije zemlje daju šire indikacije, što jeste medicinski opravdano, ali s obzirom na novac kojim Fond raspolaže, prinuđeni smo da budemo restriktivniji i da gledamo gde je veći procenat šansi za izlečenje”, kaže Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora RZZO.

Regulativa

 

U Srbiji, o indikacijama i protokolima za lečenje citostaticima odlučuje komisija Ministarstva zdravlja, u kojoj sede najugledniji domaći onkolozi, a lekovi se, u zavisnosti od grupe, nabavljaju ili preko centralnog tendera RZZO ili ih nabavljaju same ustanove. Istraga bi trebalo da pokaže gde su farmaceuti našli “slabu kariku“ u sistemu, ali je očigledno da postoji interes da se i na ovaj način plasiraju najskuplji lekovi. Posebno ako je regulativa dovoljno “labava” da omogućava takvo povezivanje.

Uticaj farmaceutske industrije na lekare, kakav postoji i u drugim zemljama, ne ogleda se samo u očiglednom podmićivanju. Način da se “kupe” lekari su i boravci na kongresima na “egzotičnim” mestima, plaćena predavanja na stručnim skupovima. Pritisak, takođe, može doći i od Udruženja pacijenata koje ove kompanije neretko finansiraju.

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, najavio je da će resorno ministarstvo na aferu reagovati donošenjem podzakonskog akta u naredne dve sedmice, kojim će detaljnije regulisati odnos farmaceutske industrije i medicine, po uzoru na zemlje koje su to najstrože uradile, a to su SAD i Italija. Tu oblast je dosad regulisao Pravilnik Ministarstva zdravlja o načinu i uslovima oglašavanja lekova.

Podzakonski akt će jasnije regulisati, između ostalog, prisustvo farmaceutskih kompanija na skupovima koje sponzorišu, kao i obavezu da podaci o saradnji lekara sa farmaceutskim kompanijama budu dostupni na sajtu farmaceutske kuće i zdravstvene ustanove u kojoj lekar radi.

Pored toga, predavači lekari bi trebalo da se pre predavanja izjasne o tome da li su u sukobu interesa zbog saradnje sa nekom farmaceutskom kompanijom, kako ne bi dovodili u zabludu svoje kolege.

Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije kaže da takva praksa već postoji u Makedoniji i dodaje da je i u Srbiji potrebno primeniti rešenja iz drugih zemalja koja se odnose na sprečavanje sukoba interesa “U SAD i evropskim zemljama farmaceutske kuće imaju kodeks koji precizno propisuje šta se smatra poklonom i šta se od poklona može davati, gde se mogu održavati konferencije i šta lekar može dobiti od farmaceutske kuće. Kod nas samo udruženje inovativnih prozivođača lekova INOVIA ima takav kodeks, ali nikakav opšti kodeks ne postoji”, kaže Radosavljevićeva.

Pokazalo se da čak i oni koji su dobrovoljno prihvatili takav sporazum imaju problema da ga ispoštuju, jer su među članovima INOVIA-a Roche i Astra Zeneka, protiv čijih menadžera se vodi istraga. Etički kodeks ima i Farmaceutska komora, s tim da su članovi tog udruženja uglavnom apotekari iz privatnog i državnog sektora, a u malom procentu i farmaceuti zaposleni u industriji.

Poverenje

Pored regulisanja samog odnosa farmaceutske industrije i medicine, sumnja u prekomerno naručivanje lekova otvara i pitanje “male“ i „velike“ korpucije. U prošlogodišnjem Gallupovom istraživanju o percepciji zdravstvo, zajedno sa političkim strankama, vodi na listi najkorumpiranijih institucija. Ako je običan svet i dosad verovao da na red za operaciju pre dolaze oni koji imaju vezu ili su spremni da plate, kako će tek “svariti” da su direktori i načelnici jedne od vodećih klinika za pružanje “usluga” farmaceutima kupovali stanove u inostranstvu i na bankovnim računima nakupili desetine hiljada evra.

 

I kako ih ubediti da je u redu da se na operaciju dolazi praznih ruku, kad “podaci iz istrage” govore da je jedan od osumnjičenih lekara prikupio 800 flaša viskija od pacijenata? Za gubitak ionako tankog poverenja u zdravstvo, mnogim pacijentima dovoljno je i ono što su pročitali u novinama.

Šta da misle ako se posle sudske istrage, makar deo tih navoda pokaže kao istina?

U organizaciji Transparentnost Srbija kažu da sumnje o podmićivanju lekara, samo potvrđuju tvrdnju da maksimalnju pažnju u borbi protiv korupcije država treba da usmeri na oblasti u kojima je iskušenje od nelegalne zarade najveće. Takođe, smatraju da bi, na osnovu iskustava iz ovog slučaja trebalo ispitati i da li je bilo sličnih zloupotreba i u drugim ustanovama i konačno, dozvoliti Državnoj revizorskoj instituciji da proveri celishodnost javnih nabavki u zdravstvu i drugim delovima javnog sektora.

Ako sve ostane isto, biće potrebne neke nove “krabe“ da osveste zabludele “bele mantile“.

 

Ispravka/pojašnjenje

 

U tekstu “Kriminal belih mantila“ objavljenom u novom broju Ekonom:east magazina (br. 529) i na sajtu emg.rs, zabunom je pogrešno preneta reakcija Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) na situaciju nastalu posle hapšenja lekara Instituta za onkologiju i radiologiju i predstavnika farmaceutskih kompanija u policijskoj akciji “kraba“.

 

Sporna rečenica glasi: “U tvrdnje o ’predoziranju’ citostatika, i pre objavljivanja nalaza inspekcije, sumnjali su u Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR), iako o tome ne odlučuje pojedinac, već konzilijum lekara, kao i zbog toga što je teško da se takve promene ne primete kod dece”. Ova rečenica trebalo je da glasi “U tvrdnje o ’predoziranju’ citostatika, i pre objavljivanja nalaza inspekcije, sumnjali su u Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR), jer o tome ne odlučuje pojedinac, već konzilijum lekara, kao i zbog toga što je teško da se takve promene ne primete kod dece” što je tačna interpretacija stava da članovi udruženja ni u jednom momentu nisu poverovali da su deci na Institutu za onkologiju i radiologiju davane prekomerne doze citostatika, što su pojedini mediji u više navrata objavljivali.

Uviđajući da su, zbog nepreciznosti upotrebe glagola “sumnjati” i greške dežurnog urednika, čitaoci dovedeni u zabludu, a članovi udruženja  bi mogli biti izloženi neprijatnostima, objavljujemo ovu ispravku.

Izvinjavamo se još jednom čitaocima, kao i sagovorniku iz udruženja NURDOR zbog propusta.

 

Uredništvo EM