Konačno, pred Dejanom Šoškićem stoji izazov da održi stabilnim finansijski sektor, jer kako bi rekao vlasnik kompanije ITM Toplica Spasojević, „u Srbiji imamo zdrave banke i zaraženu privredu“.

„Ako bankarski sektor nastavi da grabi krupnim koracima, a mi sitnim, zaražena privreda će, bojim se, na kraju zaraziti i banke“, kaže Spasojević.

Po svemu sudeći Dejan Šoškić, koga je za prvog čoveka centralne banke predložio predsednik države, ne namerava da podlegne pritiscima jer se „u suprotnom toga posla ne bi ni latio“.

Tvrdi da bi fiksni kurs zapravo umanjio konkurentnost domaće privrede, pošto se u slučaju da dinar ojača, a srpska privreda ne ostvari odgovarajući rast produktivnosti, smanjuje njena konkurentnost. Rečju, lakše uvozimo, a teže izvozimo.

 

Opet, utešno je što obećava da monetarne vlasti u Srbiji ne mogu dozvoliti drastičniju depresijaciju dinara, jer bi to stvorilo problem građanima i privredi koji su zaduženi u evrima. Država, kako je naglasio, mora intenzivno tražiti rešenje koje može nastati zbog smanjenja platežne moći građana i privrede. Prema onome što se sad može čuti, neće to biti bogzna kako nova rešenja. Radiće se na promovisanju instrumenata hedžinga, to jest zaštite od deviznog rizika, kao i na promociji kredita u dinarima, jer je oko 75 odsto građana zaduženo u evrima, a platu prima u domaćoj valuti. U tom smislu, postoji preduslov (niska inflacija) da se dodatno relaksira monetarna politika, to jest spusti referentna kamatna stopa i stopa obaveznih rezervi.

„U uslovima kada bojazan od kreditne ekspanzije praktično ne postoji, osnovano se može razmišljati o relaksaciji obaveznih rezervi banaka“, kaže Šoškić uz ogradu da ona mora da bude praćena drugim merama da bi se postojeći novac u finansijskom sistemu okrenuo investiranju u infrastrukturu i izvoz.

Pošto, dakle, banke pare uglavnom plasiraju u hartije od vrednosti, dok privreda grca od nelikvidnosti, „taj kanal treba staviti pod lupu, kako bi se novac okrenuo ka investicijama”, uveren je on. S druge strane, barem kako sad tvrdi, u obzir ne dolazi opcija da se deo deviznih rezervi usmeri za pomoć privredi, kao što to traže mnogi tajkuni, jer njihova namena nigde u svetu nije za investicije. „Svaki poznavalac monetarne politike zna da su takvi zahtevi neutemeljeni“.

Ekonomisti su saglasni da se od Jelašićevog naslednika očekuje da na isti način vodi centralnu banku. Leđa mu doduše čuva i zakon koji izričito precizira i nezavisnost i samostalnost u odlučivanju te institucije. Iako član 23 novog zakona propisuje da „režim kursa određuje Savet NBS, na predlog Izvršnog odbora centralne banke, uz saglasnost Vlade”, Šoškić ne smatra da vladajuća većina, postavljanjem članova Saveta, direktno utiče na politiku kursa, pošto bez saglasnosti Vlade, NBS ni dosad nije mogla da usvoji režim deviznog kursa.

Konačno, novi guverner obećava da će i posle stupanja na novu dužnost ostati nestranačka ličnost: „Niti jesam, niti nameravam da postanem član neke političke partije.”