Narodna banka Srbije nikada nije bila izložena riziku po osnovu investiranja u hartije od vrednosti američke osiguravajuće kompanije AIG, niti je zbog toga napravila gubitak, jer naša pravila za upravljanje deviznim rezervama NBS ne dopuštaju investicije u korporativne obveznice i akcije u inostranstvu, kaže se u odgovoru Sektora NBS za devizne poslove na pitanja naše redakcije.

„Politika” je pitala: kod koga se nalaze naše devizne rezerve i da nam se nije dogodilo, kao nekim zemljama u svetu, da smo izgubili deo tog blaga kupujući i prodajući hartije od vrednosti najpoznatijih američkih firmi koje su jesenas doživele pravi finansijski slom?

Devizne rezerve NBS plasiraju se na osnovu Odluke o utvrđivanju godišnjih smernica za upravljanje deviznim rezervama, ali i Operativnih kvartalnih smernica koje, na predlog Investicionog komiteta, donosi Monetarni odbor NBS. U našoj centralnoj banci tvrde da se prema tom poslu odnose veoma konzervativno. Naročito u uslovima svetske finansijske krize.

U strukturi deviznih rezervi Narodne banke Srbije najviše su zastupljene hartije od vrednosti – 83 odsto. Slede sredstva na računima u inostranstvu, uključujući i novac na računima kod drugih centralnih banaka i MMF-a – oko 10 procenata. Ostatak od oko sedam procenata deviznih rezervi je u efektivnom stranom novcu i zlatu.

Depoziti se plasiraju kod drugih, mnogo većih i jačih centralnih banaka – Deutsche Bundesbank, ali i kod Američkih federalnih rezervi. Manje od tri procenta deviznih rezervi plasirano je u vidu depozita kod prvoklasnih svetskih banaka najrazvijenijih zemalja u svetu (Švajcarska, Engleska, Švedska, Finska). Inostrane banke, kod kojih su plasirane devizne rezerve, kao i limiti plasmana po pojedinačnim bankama, nose oznaku najvišeg stepena tajnosti, upozoravaju u NBS.

Što se tiče ostalih plasmana, naglašavaju u NBS, naše devizne rezerve uložene su u državne hartije od vrednosti razvijenih zemalja (Nemačka, Francuska, Holandija) i hartije od vrednosti međunarodnih finansijskih organizacija (Evropska investiciona banka, Međunarodna banka za obnovu i razvoj).

Dakle, što se tiče NBS, Srbija ne treba da strahuje za sigurnost svojih deviznih rezervi. Valja se nadati da će prihodi od njih biti bar dovoljni da se plati antiinflaciona politika.