Marković je rekao da još nije moguće odrediti koliki će gubitak biti, ali da očekuje da on bude manji od predstavljene sume kada sledeće godine bude usvojen zakon o javnoj svojini, po kom će se drugačije knjižiti obračunske kategorije.

„Najveći udeo u gubitku sada imaju kursne razlike i troškovi amortizacije“, kazao je Marković i dodao da su Železnice Srbije restriktivnim planom troškova u godini koju su obeležeili teški uslovi za poslovanje uspele da uštedama smanje gubitak za 2,5 milijardi dinara.

On je istakao i da će se Železnice, ako sledeće godine bude donet taj zakon, biti transformisane u holding.

Marković je dodao da su u 2009. isplaćena velika dugovanja NIS-u, EPS-u i Dunav osiguranju.

Na konferenciji je rečeno da Železnice Srbije i dalje imaju istorijski dug, kumuliran godinama, koji je dostigao 100 milijardi dinara. "Najveći deo tog duga, između 850 i 900 miliona dinara, je dug državi“, rečeno je. Ostatak je dug prema ino upravama nastao u periodu velike inflacije, a četiri milijarde dobavljačima, od čega 80 odsto EPS-u i NIS-u za energente.

Železnice su ove godine prevezle oko 10,6 miliona tona robe, od čega je prihodovano oko 7,1 milijardi dinara, što je smanjenje od 25 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Putnički saobraćaj je na prošlogodišnjem nivou, prevezeno je oko 8,5 miliona putnika, od čega su Železnice zaradile oko 1,7 milijardi dinara.

Milovan Marković je kazao da je u narednom periodu u planu nastavak modernizacije železničke infrastrukture na Koridoru 10, koji kroz Srbiju čini 780 kilometara pruga. "Potrebna su velika ulaganja da bismo pruge osposobili za brzine od 160 kilometara na sat kako bismo spremno dočekali liberalizaciju tržišta“, istakao je Marković.

Kako je rečeno na konferenciji da bi se to dostiglo neophodno je uložiti 60 miliona evra u naredne dve godine budući da prosečna brzina vozova u 2009. iznosi 43,12 kilometara na čas jer 72 odsto pruga nije remontovano više od 30 godina.

     

On je istakao da u 2010. Železnice računaju na 100 miliona evra kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj, 150 miliona evra od Evropske investicione banke, 37 miliona evra od Vlade Španije, 45 miliona evra od Vlade Nemačke, 600 miliona dolara od Vlade Rusije i 120 miliona evra od Češke eksportne banke.

Osim toga, kako je saopšteno na konferenciji, Železnice Srbije konkurisaće i kod međunarodne železničke banke Eurofime za kredit od 100 miliona švajcarskih franaka za nabavku novih voznih sredstava.

„Prioritet za investicije od 210 miliona evra su pravci Valjevo-Loznica, Beograd-Bar i Niš-Dimitrovgrad“, kazao je Marković i dodao da su Ministarstvo ekonomije i Fond za razvoj za Železnice obezbedili 2,1 milijardi dinara, a prioritet je nabavka 10 novih putničkih motornih garnitura.

Milan Maksimović, direktor Direkcije za infrastrukturu u Železnicama Srbije dodao je da je to preduzeće od štrajkova i blokada pruga pretrpelo višemilionsku štetu.