Inicijativa Mirka Tuša, vlasnika „Tuš mobajla", najmanjeg slovenačkog mobilnog operatera, da se na prostoru bivše Jugoslavije pokrene „Balkan net", jedinstveni sistem mobilne telefonije, predstavlja samo još jedan pokušaj ukrupnjavanja tržišta mobilnih komunikacija na području nekadašnje Jugoslavije.

Prema Tušovoj ideji, „Balkan net" će omogućiti svim korisnicima sa prostora bivše Jugoslavije da telefoniraju po jedinstvenoj ceni poziva, bez obzira na to da li, recimo, korisnik iz Makedonije poziva korisnika iz Slovenije ili neko iz Hrvatske poziva nekoga u Srbiji.

Bitka za region

U međuvremenu, veliki mobilni operateri vode trenutno pravu „bitku za Jugoslaviju", odnosno za što veći deo tržišnog kolača na prostoru na kojem živi preko 20 miliona stanovnika. Usitnjeni mobilni operateri sve teže opstaju, tako da mnogi pribegavaju akvizicijama, direktnim investicijama, ali i pokušajima da ostvare različite vrste posrednog uticaja na što većem delu tržišta.

U ukrupnjavanju tržišta, kao najefikasnijem načinu da se kompanija što bolje pozicionira na Balkanu, za sada prednjače „Telekom Srbija", austrijski „Mobilkom", nemački „Dojče telekom" i norveški „Telenor".

„Telenor" je 2004. godine preuzeo crnogorsku kompaniju „Promonte", a dve godine kasnije Norvežani su kupili i licencu za poslovanje u Srbiji, koju su platili više od 1,5 milijardi evra.

Kompanija „Mobilkom Austrija" prisutna je trenutno u Hrvatskoj, preko svoje kompanije „Vip net", i u Srbiji, kroz „Vip mobajl", koji, inače, predstavlja jednu od najvećih grinfild investicija u našoj zemlji, vrednu 320 miliona evra.

Dok strane kompanije prave prodor na srpsko tržište, dotle „Telekom Srbija" osvaja nove zemlje u regionu. Ta kompanija je 2006. godine kupila „Telekom Srpske" za 646 miliona evra, a samo godinu dana kasnije najveći srpski operater je za 16 miliona evra kupio licencu u Crnoj Gori i formirao kompaniju „M:tel".

Nemci dolaze

„Dojče telekom", kao kompanija sa najagresivnijim prodorom na prostoru bivše Jugoslavije, u Hrvatsku je ušla 1999. godine kupovinom 35 odsto akcija „Hrvatskog telekoma". Ta kompanija 2004. preimenovana je u „T-mobajl", koja je inače firma ćerka „Dojče telekoma". Osim u Hrvatskoj, „T-mobajl" je prisutan i u Makedoniji, gde je preuzeo kompaniju „Mobimak" i danas ima više od milion korisnika, odnosno 85 odsto od ukupnog broja korisnika u Makedoniji. U Crnoj Gori „T-mobajl" je 2006. godine „zaposeo" tamošnji „Monet" i sada drži udeo od 34 odsto na crnogorskom tržištu, a u Bosni i Hercegovini taj operater je prisutan preko „Hrvatskih telekomunikacija" iz Mostara.

„Dojče telekom" je nedavno takođe kupio 20 procenata kapitala grčke telekomunukacione kompanije OTE, koja, opet, ima udeo od 20 odsto u srpskom telekomu. Malo je verovatno da Nemci kroz grčku kompaniju neće pokušati da utiču na poslovanje „Telekoma Srbija", uprkos tome što srpska država u toj kompaniji poseduje četiri petine vlasništva i zlatnu akciju.

I posredna kontrola

Stručnjaci smatraju da „Dojče telekom" na taj način želi na posredan način da preuzme kontrolu na delu tržišta, ne samo u Srbiji, već i u regionu. OTE je, naime, direktno ili indirektno, prisutan u Srbiji, Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji.

„Dojče telekom" je najavio da namerava da u OTE-u kupi još jedan deo akcija, tačnije pet procenata, čime bi se izjednačio sa grčkom vladom, koja u OTE-u ima 25 odsto vlasništva, i samim tim ostvario još veći uticaj.

Branko Radujko, generalni direktor „Telekoma Srbija", na pitanje da li će se ta akvizicija i na koji način odraziti na poslovanje srpskog operatera, kaže da ne bi trebalo očekivati neke velike promene u funkcionisanju kompanije.

- „Telekom Srbija" funkcioniše u skladu sa akcionarskim sporazumom, odnosno sa statutom kompanije, i promena vlasničke strukture kod jednog od akcionara ne menja ništa u našim aktima. U tom smislu ne očekujemo neku bitnu refleksiju ove akvizicije na funkcionisanje „Telekoma". Mi smo, inače, fokusirani na neophodnu stratešku i organizacionu transformaciju naše kompanije i na tom planu očekujemo konstruktivnu ulogu oba akcionara - objašnjava Radujko.

Prema njegovim rečima, OTE je kroz svoj udeo u vlasništvu uneo i svoja iskustva i znanja, a dolazak „Dojče telekoma" u grčku kompaniju Radujko ocenjuje pozitivnim, jer je svaki dobar impuls u smislu unapređenja poslovanja od strane akcionara, izražen kroz organe kompanije - dobrodošao.

Najava da bi „Telekom Srbija" uskoro mogao da preuzme slovenački „Tuš mobajl", ali i ulazak „Vodafona" na srpsko tržište preko „Vipa" samo su najnoviji signali koji nagoveštavaju da će borba za osvajanje balkanskog tržišta mobilnih komunikacija u narednim godinama biti sve oštrija.