"Broj pristiglih prijava ispod je svih očekivanja, s obzirom da najmanje 15.000 funkcionera ima obavezu da do 31. januara dostavi prijave imovine i prihoda", rekla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković.

Rok za prijavu imovine i prihoda ističe 31. januara, a zakon predviđa kaznu od 10.000 do 50.000 dinara za kašnjenje, ali i šest meseci do pet godina zatvora za funkcionera koji ne prijavi imovinu ili daje lažne podatke kojima prikriva podatke o imovini.

Osuđenom funkcioneru prestaje radni odnos, odnosno javna funkcija i zabranjuje mu se sticanje javne funkcije 10 godina po pravosnažnosti presude.

Miščević: Prijavljivanje imovine važno za EU

Potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Tanja Miščević izjavila je danas da je u EU prijavljivanje imovine javnih funkcionera jedan od osnova za ocenu vladavine prava zemalja članica i kandidata.

Miščević je rekla da je prijavljivanje imovine funkcionera obaveza prema Evropskoj uniji (EU) i da problemi u njenom ispunjavanju mogu imati negativne efekte u nacionalnom i širem okviru, ali i za pojedinca koji može biti pozvan na krivičnu odgovornost.

Ona je dodala da ne postoji evropski propis o načinu na koji se kontroliše i sprovodi borba protiv korupcije čiji je važan deo i prijavljivanje imovine javnih funkcionera i da su države članice dužne da tu kontrolu sprovode svojim nacionalnim propisima.

"Borba protiv korupcije unutar EU, a posebno novih država članica jako je važno pitanje, predstavlja ocenu vladavine prava u tim zemljama i predmet je velikih kontrola i analiza, posebno kada je na dnevnom redu izbor članova Evropske komisije", kazala je Miščević.

Miščević je dodala da se u procesu izbora kandidata za funkcionere u evropskim institucijama kontroliše sprovođenje postupka prijavljivanja i u vreme dok su oni obavljali funkcije u svojim državama.

Prema njenim rečima, značaj tog pitanja potvrđuje i slučaj bugarske kandidatkinje za evropskog komesara Rumijane Želeve od koje su poslanici Evropskog parlamenta zahtevali da objasni glasine o neprijavljenoj imovini.

Ona je naglasila da su u postupku prijavljivanja imovine važni preciznost i ispravnost i da u slučaju Želeve problem može biti to što nije na odgovarajuć način prijavila imovinu, ili ta prijava nije adekvatno stavljena na uvid javnosti.

Miščević je ukazala da Bugarska, kao i Rumunija, imaju ograničenje po ugovoru o stupanju u članstvo EU i da im može biti ograničen priliv iz različitih fondova ukoliko Evropska komisija konstatuje da postoje problemi u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

"Najgora negativna posledica za Želevu jeste da parlament ne prihvati njenu nominaciju za člana Evropske komisije, što je veliki udarac na njen kredibilitet, buduću karijeru i ostaviće duboki pečat u njenom daljem bavljenju politike", rekla je Miščević.