Kompanija Delta spremna je da nastavi izgradnju poslovno-sportskog centra „Stožice” u Ljubljani, ali je sada za njega spremna da plati stoosamdeset miliona evra, a ne kako je prvobitno planirano dvestadvadesettri miliona evra.

Tu ponudu, saznaje „Politika”, vlasnik Delte Miroslav Mišković poslao je ljubljanskom županu Zoranu Jankoviču pred uskršnje praznike, u istom danu kad je od Sosijete ženeral banke dobio čvrsta uveravanja o njenoj spremnosti da kreditima prati njegove dalje trgovačke investicije.

U Delti razumeju da je ta investicija važna za Sloveniju, ali uporno dokazuju da se zbog ekonomske krize i promena uslova na svetskom tržištu moraju redefinisati „gabariti” za „Stožice” koji mogu da privuku trgovce i brendove. Na pitanje da li su spremni za varijantu da izgube investiciju u „Stožice”, u Delti se ne izjašnjavaju ali se od slovenačkih pregovarača može čuti da im je Mišković poručio: „Ako imate boljeg investitora, u šta sumnjamo, spremni smo da se povučemo”. Osim niže cene za nastavak izgradnje, Delta je (kako se priča u Ljubljani) ponudila i varijantu odlaganjainvesticije na dve-tri godine s tim što bi tada važila početna cena od dvesta dvadeset trimiliona evra.

Kao poslednja poruka upućena iz Delte u kabinet ljubljanskog župana dešifrovano je upozorenje da se Delta neće lako predati ukoliko slovenačke vlasti odluče da naplate njenu garanciju za „Stožice” i posao povere nekom drugom investitoru. Poruka otprilike glasi: „Već imamo dokaze iz svetske advokatske prakse i sudske presude da se kriza ovih razmera smatra višom silom i to je argument za sud kome ćemo se žaliti ukoliko nam vlasti Ljubljane oduzmu posao”.

U javnosti se poslednjih dana špekulisalo hoće li Mišković, navodno pritisnut problemima, odustati i od svoje druge regionalne investicije, banjalučke robne kuće „Boska” koju je platio tri miliona evra (zajedno s firmom Zekstra). Uverljivi izvori unutar kompanije tvrde za „Politiku”, da će Delta zaista odustati od „Boske”,ali ne zbog krize u poslovanju, već ako Vlada Republike Srpske ne ispuni obavezu iz ugovora da isprazni 15 lokala u prizemlju te robne kuće. „Bez prizemlja nema ulaganja. Ako nam vlada ne omogući da uđemo u celu robnu kuću, Delta neće ući u investiciju”, Miškovićeva je poruka premijeru Miloradu Dodiku.

Investiciona preispitivanja u Sloveniji i Republici Srpskoj nisu doživljena u Delti kao gubljenje liderske pozicije u regionu. Naprotiv, u toj kompaniji tvrde da su na prvom mestu u jugoistočnoj Evropi s biznisom u nekretninama, a da su u maloprodaji lideri zajedno sa slovenačkim Merkatorom i hrvatskim Agrokorom.

Delta ima problema i u zemlji. Tako se tumače optužbe pojedinih dobavljača da im Delta stalno produžava rokove plaćanja, a iz vlade je u jednom trenutku nagovešteno da bi Delta mogla državnim parama da reši dugove prema dobavljačima. U toj kompaniji, međutim, tvrde da im to ne treba jer s komercijalnim bankama rešavaju finansijske i probleme likvidnosti. „Vrlo brzo ćemo biti ’na nuli’ s dobavljačima jer u maju stiže uplata četrdeset šestmiliona evra od ’Đenerali osiguranja’ za prvih 50 odsto prodatog vlasništva ’Delta osiguranja’ i deo tog novca biće upotrebljen za isplatu dobavljača”, tvrde Deltini kredibilni izvori pojedinim dobavljačima.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, Mišković je u prošli četvrtak ujutru rekao svojim ljudima da kad pregovaraju s dobavljačima otvoreno kažu da mali dobavljači moraju da se povinuju pravilima Delte. Na tom sastanku je, takođe, rečeno da je britanski trgovinski lanac „Tesko” duplirao rokove plaćanja dobavljačima, da se Delta sa svojim rokovima plaćanja od 30 do 120 dana uklapa u svetske standarde (od 60 do 100 dana), da s 10 dobavljača ostvaruje 75 odsto prometa i da s tih deset dobavljača nema nijedan problem.

Svojim ljudima u maloprodajnom sektoru Mišković je na tom sastanku rekao da „mi imamo probleme s GG firmama koje nemaju nikakav obrtni kapital i hoće da im Delta plati da uvezu novu robu i da joj to onda prodaju. Nemoženekoda uvozi vino i da mu Delta to plaća, a to uvezeno vino niko u Srbiji ne kupuje. Danas je 50.000 sitnih firmi u stečaju i najlakše im je da kažu da im Delta duguje. Problem je što proizvođači imaju zarobljenu robu i kapital u STR radnjama koje su propale i njima je problem ta naplata a ne Delta. Mi ne plaćamo dobavljače nekonkurentnom robom ili bonovima kao Agrokor”, poručio je Mišković.

Iako je iz te kompanije najavljeno da će ove godine u Srbiji zaposliti još 2.500 radnika, u javnosti se često čuju najave da se sprema zatvaranje pojedinih Deltinih firmi, smanjivanje zarada i otpuštanja zaposlenih.

Miškovićev stav je, kako tvrde njegovi bliski saradnici, da Delta ništa „ne prodaje, ni velike objekte, ni parcele, ni firme”. Istina, ne skriva se da se, pod firmom revidiranja svih troškova i optimalizovanja poslovanja, prodaju i izdaju u zakup male radnje bivšeg Cemarketa, magacini, sale za ručavanje, ruinirani kancelarijski prostori... u koje ne vredi investirati u vreme krize.

Ipak, upućeni tvrde da Delta svoje probleme može da „prenese” na državu, odnosno da ponudi ruski model po kome je vlada pritekla u pomoć najbogatijim pojedincima. Dok je s prijateljima ribario za uskršnje praznike oko Prevlake, Miroslav Mišković im je rekao „da ako Delta ima problem, Srbija se drma, Srbija postaje nestabilna zemlja. Deseti deo Srbije je Delta i sve što radi u Srbiji na neki način vezano je za Deltu. Najmanje 250.000 ljudi uključeno je u poslovanje Delte”.

Kakva, bre, proizvodnja

Mišković je na jednom poslovnom skupu zatvorenog tipa, po sećanju uglednog preduzetnika, otprilike ovako govorio:

– ...U Srbiji je sada najisplativije kritikovati banke i trgovinu, to je političko nasleđe socijalizma. Proizvodnju ne sme niko da dira, a ona je u Srbiji zanemarljiva. Da bi se populistički udvarali narodu, političari napadaju trgovce. A proizvodnja im je, kao, veličanstvena. O kojoj, bre, veličanstvenoj proizvodnji govore naši političari?Šta to Srbija proizvodi? Što se u Rusiji, Albaniji, Bugarskoj... ne prodaje srpska prehrambena roba? Zato što Srbija nema brendove, nema cene, nema količine. Što se ne diskutuje o neproduktivnosti naše prehrambene industrije? Što od sedamsto pedesetmiliona evra prometa koji će Delta ostvariti u regionu petstomiliona evra nije u srpskoj robi? Zato što je neadekvatna, što ima visoke cene, što nije lepa, što nije kvalitetna...

Poreski obveznik

Iako se u javnosti doživljava kao najbogatiji građanin Srbije, vlasnik Delte nije i prvi poreski obveznik. Tako tvrdi Poreska uprava koja je nedavno iznela podatak da je najveću zaradu za prošlu godinu prijavio jedan advokat iz Beograda.

Ljudi bliski Miškoviću i dalje tvrde da on ima najveća godišnja primanja, ali da se to ne vidi jer se računaju samo lična primanja a ne i dividende.

Inače, Miškovića privatno i kompaniju Delta o porezima savetuje jedna od najpoznatijih svetskih konsultantskih kuća, pa je verovatno od nje i preuzet slogan „Maksimalno poštujemo poreske obaveze, a uvek gledamo da što manje platimo”.

Region

Delta imao kupljene lokacije u nekoliko gradova u Hrvatskoj i nema problema s vlastima u toj državi, ali neće za sada investirati. „Problem je javnost koja nije pripremljena za dolazak jedne ovakve srpske kompanije. Kreirano je mišljenje da je Delta nepoželjna”,procene su poslovnog tima Delte.

U Crnoj Gori Delta je najveći investitor, u Albaniji je vodeći trgovački lanac sa 40 odsto tržišnog udela a u Bugarskoj je duplirala promet u odnosu na pre godinu i po dana kada je kupila trgovinski lanac „Pikadili”.

Inače, plan je da Delta u inostranstvu ostvari u 2009. godini promet u maloprodaji od sedamsto pedesetmiliona evra.