Vlada Srbije danas je objavila tekst energetskog sporazuma s Rusijom, koji je u ime Vlade Srbije potpisao ministar za infrastrukturu Velimir Ilić. Tekst sporazuma možete naći na kraju ove vesti.

Sporazumom o međudržavnoj energetskoj saradnji koji su u Moskvi potpisali predstavnici vlada Srbije i Rusije predviđena je zajednička izgradnja magistralnog gasovoda na teritoriji Srbije, podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i prodaja većinskog dela Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gazprom.

Realizacijom projekata gasovoda i podzemnog skladišta rukovodiće zajednička kompanija koje će 51 odsto biti u vlasništvu ruske strane, dok će 49 odsto te firme biti u rukama Srbijagasa.

Mnogi detalji vezani za ove strateške aranžmane, međutim, ostaju nepoznati i nakon potpisivanja sporazuma, počev od buduće trase gasovoda, do rokova za završetak objekata iz gasnog sektora. Dogovoreno je da gasovod ima propusnu moć najmanje 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok će „aktivni obim“ Banatskog Dvora biti najmanje 300 miliona kubnih metara gasa uz kapacitet protoka od najmanje 1,6 miliona kubnih metara dnevno.

Član 8. ovog sporazuma, koji predviđa da „pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta gasa pripada ruskim učesnicima“, zahtevaće dodatno objašnjenje državnih zvaničnika po povratku iz Moskve.

Potpisivanjem sporazuma o energetskoj saradnji i protokola o osnovnim uslovima prodaje 51 odsto kapitala NIS-a Gazpromnjeftu prihvaćena je ponuda ruske strane da većinski deo srpske naftne kompanije kupi za 400 miliona evra, uz ulaganje još najmanje 500 miliona evra u modernizaciju NIS-ovih kapaciteta do 2012. godine.

Srpska strana se obavezala da će do „završetka rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa NIS-a“ zadržati važeće zahteve u pogledu kvaliteta derivata nafte, što praktično znači da će rafinerije u Novom Sadu i Pančevu i naredne četiri godine moći da proizvode gorivo za evropske standarde neodgovarajućeg ekološkog kvaliteta koji već sada ne može da prodaje van granica Srbije.

Sudeći prema potpisanom protokolu o prodaji NIS-a, još najmanje dve naredne godine na snazi će ostati i sporna uredba o zabrani uvoza derivata, jer je predviđeno da će „Vlada Srbije obezbediti zaštitu tržišta plasmana naftnih derivata koje proizvodi NIS u periodu od najmanje dve godine“.

Kupoprodajni ugovor za NIS trebalo bi da bude zaključen najkasnije do kraja ove godine. Sporazum o energetskoj saradnji će pak važiti 30 godina, a po isteku ovog perioda automatski će se produžavati na po pet godina.

 

Putin s Tadićem i Koštunicom

U Kremlju je prethodno održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina s predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom.

Putin je rekao da se u Moskvi veoma raduju što su gosti iz Beograda došli "bez obzira na složen politički kalendar u Srbiji". "To znači da je razlog njihovog dolaska veoma važan i za Srbiju i za Rusiju", rekao je Putin i dodao da se raduje što se odnosi dve zemlje razvijaju veoma aktivno i što se nivo političkih kontakata prenosi na ekonomske rezultate. Putin je rekao da je za poslednjih šest godina trgovinska razmena povećana šest puta i kako je uveren da će i ova poseta dati impuls razvoju odnosa.

Putin je izjavio da se Rusija kategorički protivi jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. "Rusija je kategorički protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova jer će to imati negativne posledice po međunarodno pravo, kao i za Balkan i ceo svet", rekao je Putin posle razgovora sa srpskim državnim vrhom u Kremlju i potpisivanja energetskog sporazuma.

Tadić se saglasio da političke i ekonomske veze dve zemlje jačaju i dodao da se potpisivanjem sporazuma otvaraju nove mogućnosti saradnje. Reč je o strateskom partnerstvu koji ide u korist i Srbije i Rusije, rekao je Tadić i založio se za ubrzanje ekonomske saradnje odmah posle potpisivanja sporazuma.

Tadić je naglasio da Srbija veoma poštuje poziciju Rusije o Kosovu bez koje bi, kako je rekao, Srbiji bilo teško da brani svoje interese i principe na Kosovu oslanjajući se na međunarodno pravo.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da su Rusija i Srbija vodile zajedničku politiku u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta i međunarodnog prava braneći Kosovo u sastavu Srbije. Rusija i Srbija brane same temelje međunarodnog prava i poretka, kazao je premijer Srbije. Koštunica je rekao da Srbiji preti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, a da se EU sprema na opasan korak da pošalje svoju misiju na Kosovo, što bi bilo direktno učešće u stvaranju vanpravne i ilegalne države.

U delegaciji Srbije su šef diplomatije Vuk Jeremić, potpredsednik Koodrionacionog tela za jug Srbije Nenad Popović, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, ministar za energetiku Aleksandar Popović i ambasador Srbije u Moskvi Stanimir Vučićević.

U delegaciji Rusije su prvi potredsednik Vlade Dmitrij Medvedev, koji je i predsednik Upravnog odbora Gazproma, kopredsednik međuvladinog komiteta za saradnju Sergej Šojgu, šef diplomatije Sergej Lavrov, ministar za energetiku i privredu Viktor Hristenko, prvi čovek Gazproma Aleksej Miler i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev.

 

Miler: Srbija postaje energetski centar na balkanu i Evropi

Direktor ruskog Gazproma Aleksej Miler izjavio je da saradnja s tom kompanijom Srbiji otvara perspektivu da postane jedan od energetskih centara, ne samo na Balkanu već i u Evropi.

Miler je novinarima nakon potpisivanja Sporazuma o energetskoj saradnji između Rusije i Srbije kazao da tim sporazumom Srbija može da reši svoje energetske probleme.

On je naglasio da je konkurentska prednosti Gasproma očigledna, jer je ta kompanija ne samo da je u stanju da finansira krupne energetske i infrastrukturne projekte na srpskoj teritoriji, već poseduje i jedistvenu sirovinsku bazu za obezbeđivanje energentima.

Miler je dodao i da je saradnja sa Srbijom uzajamno korisna i da Gasprom njen potencijal ocenjuje veoma visoko za postizanje poslovnih ciljeva kompanije.

 

Stamenković: Katastrofalno

Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je energetski sporazum koji su danas potpisale Srbija i Rusija "katastrofalno loš" za Srbiju.

"Prodaja većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije za 400 miliona evra je dobar poslovni potez samo ako na predsedničkim izborima pobedi kandidat Srpske radikalne stranke i Srbija bude izlovana od Evropske unije", rekao je Stamenković.

On je dodao da mu nije jasno zašto je predsednik Srbije Boris Tadić "pristao da učestvuje u sklapanju takvog energetskog aranžmana".

Za građane Srbije je, prema njegovim rečima, izužetno nepovoljno i to što je Srbija pristala da NIS zadrži monopol na uvoz nafte i preradu naftnih derivata do kraja 2010. godine, a da Rusi ugovorene investicije u tu kompaniju ulože do kraja 2012.godine.

Stamenković je podsetio da je NIS-u dat monopol na uvoz nafte 2001. godine sa, kako je rekao, "lažnim objašnjenjem da se na taj način sprečava utaja poreza u uvozu tog energenta".

"Posledica takvog monopola je da građani Srbije kupuju loše gorivo, a sada ne dobijaju nikakve garancije da tako neće biti i ubuduće", ukazao je Stamenković.

 

"Beograd plaća za podršku"

Ruski Komersant navodi da će delegacija Srbije danas u Moksvi usaglasiti s Rusijom akcije u slučaju da Kosovo proglasi nezavisnost. Komersant, pozivajući se na neimenovane izvore, navodi da Moskva, podstaknuta uspehom u oblasti nafte i gasa, namerava da i dalje "razvija uspešnu saradnju" s Beogradom i dodaje da će, najverovatnije, tokom današnjih pregovora postaviti pitanje o privatizaciji Jata.

Za srpsku avio-kompaniju zainteresovan je Aeroflot, a Komersant piše da se Moskva verovatno rukovodi ne samo ekonomskim, već i političkim motivima. Ugovorima koji idu na ruku Rusiji Srbija u suštini plaća za podršku na međunarodnoj političkoj sceni i Rusija se nada uspehu i po tom pitanju, piše list i dodaje da je Rusija skoro jedina država koja dosledno brani srpske interese, misleći pre svega na Kosovo.

Dnevnik navodi da je očigledno da će Moskva ponoviti svoju poziciju o neprihvatljivosti jednostranog proglašenja nezavisnosti. "Rusija je, u principu, spremna da podrži Beograd i ako on preduzme oštre mere u odgovoru na jednostrane korake rukovodstva Kosova da proglasi nezavisnost", zaključuje list pozivajući se na neimenovane izvore.

 

Fajnenšel tajms: Energetski sporazum dobitak za Rusiju

Rusija će danas dobiti svoju prvu nagradu za podršku Srbiji u njenom nastojanju da spreči jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, objavio je Fajnenšel tajms, povodom potpisivanja energetskog sporazuma između Srbije i Rusije.

Pobeda Tomislava Nikolića bi bila "katastrofa za odnose Evropske unije sa najznačajnijom zemljom na Balkanu" ocenio je list, dodajući da analitičari u Moskvi veruju da bi i Putin možda više voleo pobedu Tadića."Prema analitičarima Putin ne želi da posluje sa izolovanom Srbijom", naveo je londonski dnevnik.

 

"Srbija nije imala alternativu"

Srbija predajući kontrolu nad svojom energetikom Rusiji gubi delić nezavisnosti, ali je pitanje da li je uopšte i imala alternativu, piše danas poljski dnevnik Žečpospolita. List kritikuje Evropsku uniju i postavlja pitanje šta je EU ponudila Srbiji ili zemljama kao Ukrajina, koje nastoje da izbegnu energetsku zavisnost od Rusije.

List konstatuje da samo na prvi pogled energetski sporazum Srbija-Rusija izgleda kao posao u kome nema poraženih. "Beograd od danas ima na vidiku stabilnog investitora, modernizaciju sektora, visoke profite od taksi za tranzit i još jedno sredstvo pritiska na Bosnu, do koje gas treba da dođe preko Srbije", piše list i upozorava da je NIS prodat upola cene, a da ni na koji način ne može da se realno proceni istinska vrednost drugog dela ugovora o gasovodu Južni tok.

"Gazprom dobija NIS upola cene, dakle rafinerije i mrežu bezinskih pumpi na koje su oštrili zube svi koji u branši nešto znače, od OMV-a i MOL-a do rumunskog Petroma i poljskog Orlena", piše poljski dnevnik.

Kontrola nad srpskom energetikom bila je možda politička cena koju je Srbija morala da plati za rusku podršku u pitanju Kosova, ali Srbija će svakako ubuduće biti bliže Rusiji i u međunarodnim pitanjima, od proširenja NATO-a do sankcija protiv Irana u UN. "U situaciji kada Gazprom bude kontrolisao NIS, ruski šef Aleksej Miler biće za srpske ministre energetike važniji sagovornik od njihovog premijera", piše list.

Poljski dnevnik podseća da Ukrajina na sve načine nastoji da izbegne takav položaj, dok druge zemlje, kao Srbija u igri za danas nepoznate sume govore o istorijskoj šansi. "Pitanje je šta je jednima i drugima imao i ima da ponudi naš deo Evrope", piše Žečpospolita.