:
-2,39%
0,17%
ŠTAMPA
Jelašić: Novac od privatizacije preliti u investicije
26. mart 2010. | 23:56 
00:56
Izvor: Emg.rs
Bilo bi loše da novac koji će doći od prodaje Telekoma Srbija, ako do toga dođe, ode u tekuću potrošnju. Do sad nije bilo najbolje iskustvo u kojoj meri se iz novca od privatizacije povećavao nivo investicija, rekao je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije u ostavci, na Forumu Srpske asocijacije menadžera.
Jelašić je ponovio da bi Srbija već na osnovu postojećeg budžeta, ako bi smanjila izdatke za tekuću potrošnju, imala dovoljno novca za investicije. "Na osnovu tog novca, Vlada treba da zaposli ljude, kupi šljunak, cement. Ti ljudi koji dođu do novca, radnici, otići će u banke, u kafanu, u crkvu, pokrenuti jedan proces posle kog će nešto i ostati. Ostaće put, hidroelektrana, na osnovu kojih će bitie privučeni strani investitori, oni kojima treba put da bi stigli do Kragujevca, Leskovca, Vranja. To je jedina stvar za koju imamo novca i koja bi mogla da povuče stvar", rekao je Jelašić.
Kao osnovne slabosti države u tom pogledu Jelašić je naveo nedostatak planova za investicije i nerešena pitanja poput eksproprijacije zemljišta. "Danas je 25. mart, ako se sa investicijama ne krene u sledećih par nedelja, građevinska sezona će brzo doći, pa proći", rekao je on.
Odgovarajući na kritike menadžera da NBS nedovoljno interveniše na međubankarskom tržištu i nedovoljno prodaje devize, Jelašić je rekao da se svaki put kad se prodaju devize poništava dinar, što negativno utiče na likvidnost u zemlji.
Jelašić je podsetio da je 2009. polovina penzija dolazila iz doprinosa, a druga polovina iz budžeta i da je transfer u penzioni fond najveća stavka u budžetu. "Ni o jednoj stavki se nije toliko pričalo poslednjih nekoliko godina da će biti smanjena kao izdaci za penzije iz budžeta. U međuvremenu se ta stavka konstantno povećava", rekao je Jelašić.
On je ponovio da je najveći problem Srbije prekomerna javna potrošnja, koja Srbiju može odvesti u grčki scenario, da je veliko pitanje da li postoji volja da se stvari menjaju i koliko Vlada ima vremena da povuče neke nepopularne mere, s obzirom na to da dolaze novi izbori.
Jelašić je negirao navode medija da je odluci o ostavci posebno doprinela odluka Vlade da odobri subvencionisane potrošačke kredite od 10 milijardi dinara jer ti krediti čine samo 2,5 odsto kreditnog portfolija i da to svakako nije bila "kap u čaši".
Komentari (1)
Unesite tekst komentara:
26. mart 2010. 10:56:51
| Boza Bogdanovic
0
Sekspirovo “Nesto je trulo u drzavi Danskoj”, odavno ne vazi za Dansku, jednu od najbogatijih i najpostovanijih drzava u svetu, ali garantovano vazi za Srbiju jos od zavrsetka Prvog svetskog rata. Zvanicni kurs je bio 9 din/marka (kurs Ante Markovica) kada se Makedonija osamostalila pre 17 godina i uvela dener. U ovih 17 godina samo jednom su ga devalvirali (1:100). Vec godinama odrzavaju kurs od 61 denera/eur, dok je nas dinar u poslednjih 20 meseci devalvirao od 77 na 101 din/eur (oko 31%), sa tendencijom daljeg devalviranja, a nedao Bog i hiper-inflacije. Ako Dinkic kaze da "smo izgubili dobrog guvernera", sta tek Makedonci treba da kazu?!
U vreme Ante Markovica RTB je proizvodio preko 150.000 tona katodnog bakra, punio drzavni budzet i placao sve doprinose. Prosecna neto plata 25.000 zaposlenih je iznosila preko 1.200 maraka. Bor je bio drugi po standardu, odmah iza Maribora. Sada RTB proizvodi oko 25.000 tona bakra iz sopstvenih sirovina (pri maksimalnoj ceni bakra na svetskom trzistu?!), pravi gubitke, ne uplacuje doprinose, ne placa elektricnu energiju, a oko 7.000 zaposlenih jedva prezivljavaju, sa platom sve manje kupovne moci. Stopa nezaposlenosti je nivou Bangladesa, a na zidu zgrade u Majdanpeku je osvanuo cuveni grafit: “Ko poslednji izadje iz grada, neka ugasi svetlo”. U mnogim porodicama penzija je jedini siguran prihod za sve tri generacije koje zive u stanu.
Ni jedna drzava u svetu ne moze opstati bez jake privrede, energetike i poljoprivrede. Ta ministarstva moraju voditi najiskusniji veoma strucni direktori, koji su se dokazali “i ispekli zanat” i u nasoj i svetskoj konkurenciji, a ne neiskusni “veoma podobni” politicari, koji nikada nisu ni usli u neki pogon. Voluntarizam je upropastio svetski komunizam, pa ce i nas. Ako su i sami ministri takvi, ko onda u ovoj drzavi treba da odluci da li treba pomoci privredu iz drzavnih rezervi. Koliko?! Koja preduzeca?! Do kada?! Kako?! O, Srbijo, Srbijice, buduci omanji Pasaluku, mnogo si jadna i bedna.
Boza Bogdanovic, Bor