"Moraju se osloniti na sebe. Kako nacionalne države tako i države regiona. Mnogo više nego na Briselu”, precizira Janjić za Ekonom:east dodajući da je, što zbog krize što zbog samog Brisela, razbijena iluzija da je put u EU nešto gde će neko da vas finansira. Druga važna poruka koju podvlači Janjić jeste da je pod pritiskom Brisela dogovor u regionu „dignut“ na visoku evropsku vrednost. I neki analitičari iz regiona saglasni su sa ovom tezom prema kojoj je Evropa htela jasno da demonstrira da su regionalna saradnja i integracije kamen temeljac uspešnog uključivanja u EU.

Janjić, međutim, upozorava da ako ovakav stav ne bude prenet i na širi društveni nivo, preti mu opasnost da bude samo forma. Na ovoj ravni je i prognoza da samo ukoliko se u narednom periodu napravi apsolutni zaokret od 180 stepeni u politici prema EU i sve se posveti ulasku, moguće je očekivati da zemlje zapadnog Balkana u EU uđu 2018. Takođe, može se čuti i još radikalniji stav prema kome ponavljanje već bajate fraze da “ceo region ima evropsku perspektivu” nije nikakva vest. Kao i da je samit „ličio na pozorište u kojem se glumom želelo napraviti veliko dostignuće, koje je, ipak, izostalo“.

Jedino su makedonska strahovanja, pak, više povezana sa problemima u pregovorima sa Grčkom o imenu zemlje nego sa staro-novim dilemama da li će EU rešiti da na neki period “zamrzne proces prijema novih zemalja”. Sama EU kao i neke njene članice, čuje se, nemaju osnovni konsenzus kako krenuti napred kad je Balkan u pitanju, te zato i ne čudi ideja o specijalnom izaslaniku za ovaj prostor bivše Titove države. Zasad taj posao obavlja Turska čiju dinamičnu diplomatsku aktivnost neki nazivaju i neootomanizmom. Turska ove ideje odbacuje, ali dinamika ne jenjava.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.